U 1.766 škola u Srbiji radi 2.506 psihologa i pedagoga, prema podacima Ministarstva prosvete. Statistički, to je jedan i po stručni saradnik po školi. Međutim, u praksi, mnoge škole nemaju ili psihologa ili pedagoga.
Na osnovu Pravilnika o finansiranju cena usluga u osnovnim i srednjim školama iz 2015. godine, smanjen je broj spoljnih saradnika, odnosno propisano je da samo škole sa 32 i više odeljenja mogu angažovati i pedagoga i psihologa.
„Ta odluka ni tada nije bila racionalna, sada još manje. Jako smo se borili da se ne smanjuje broj stručnih saradnika, pedagoga i psihologa u školama, jer je potreba za našom podrškom i našim radom sve veća“, ističe dečji psiholog Branka Tišma.
Pedagog Martina Kvarantan Šmitran smatra da se često zapošljava reaktivno, tek kada se desi neki problem.
„To se vrlo često dešava kako bismo uštedeli. Zapošljavamo jedno stručno lice, eventualno jednog eksternog s vremena na vreme i to reaktivno, kada se desi neki problem – hajde da neko dođe pa da pokušamo nešto da rešimo“, kaže Kvarantan Šmitran.
Psiholog i pedagog – dva potpuno različita zanimanja
Jasno je svima da psiholog nije isto što i pedagog, i da su to dva potpuno različita zanimanja sa različitim zadacima u školi.
„Pedagog je više u susretu sa ponašanjima dece, on gleda šta je ono što se vidi – da li dete odskače po nečemu, da li je povučenije, da li je agresivnije, da li izražava neke neusklađene emocije. On je most u vaspitnim merama koje detetu olakšavaju da savlada gradivo škole. Psiholog je takođe fokusiran na mentalno zdravlje, ali na unutrašnje procese – da li je dete unutar svoje psihe zdravo, da li je stabilno, da li reaguje zdravo ili je pod nekim nemirom“, objašnjava Kvarantan Šmitran.
Psiholozi i pedagozi najčešće pomažu đacima kada ne mogu da savladaju gradivo i kada izgube motivaciju, ali tinejdžersko doba sa sobom nosi i mnoge druge dileme i pitanja.
„Ne postoji način da niko ne primeti da je dete u problemu. Za 20 godina rada nije se desilo da nisam primetio da nekome nešto fali, osim za vreme korone kada deca nisu išla u školu. Dovoljno je da kažeš dobar dan, kako si, šta ima. Malo da ga iscimaš iz te njegove letargije. Ako čovek hoće da radi, može da radi 24 sata. Ako neće da radi, može da sedi u kancelariji, pije kafu i da čeka da mu dođe neko dete kad polomi prozor ili nekom drugaru nos“, ističe psiholog u školi Željko Mašović.
„Nastavnik bi više trebalo da se bavi detetom nego predmetom“
U vaspitanju dece bitnu ulogu imaju i učiteljica, razredni starešina i nastavnik, kažu na Učiteljskom fakultetu.
„Naravno da kada naiđemo na probleme treba obezbediti veći broj pedagoga i psihologa, ali je veoma značajno da svaki nastavnik na svakom času i u svakom danu poznaje svog učenika i da se bavi njegovim životom i problemima, ali i nastavom. Kako bi Duško Radović rekao, nastavnik bi više trebalo da se bavi detetom nego predmetom“, kaže dekan Učiteljkog fakulteta Danimir Mandić.
Stručnjaci se slažu da su i pedagog i psiholog potrebni u svakoj školi. Da bi tako bilo potrebno je zaposliti još nešto više od 1.000 stručnjaka.
Prema podacima Nacionane službe za zapošljavanje, na posao čeka 800 psihologa i 500 pedagoga.
rts.rs