Pogrešna je česta pretpostavka da su informacije od javnog značaja, koje poseduju organi državne i lokalne uprave, kao i ustanove i institucije kojima je ona osnivač ili na drugi način poslodavac, dostupne samo medijima i posebnim pravnim subjektima. Dostupne su svim građanima i svi ih mogu tražiti, uz zakonsku obavezu primaoca zahteva da ih dostavi u propisanom roku.
Međutim, vrlo je važno znati šta se traži i kako pravilno definisati zahtev. U suprotnom, traženi odgovori mogu izostati uz formalno obrazloženje o nepravilnom, nepotpunom ili nejasnom upitu. Ovaj tekst vam može pomoći da sami ispravno dođete do informacija iz dokumentacija i procedura javne vlasti.
Motivi
Sve organe i grane javne vlasti, njihove zaposlene, kao i fizička i pravna lica, koja vlast povremeno i privremeno angažuje, finansiraju građani za dobrobit građana. Svi poslovi koje državna i lokalna uprava inicira, sprovodi i plaća, čak i ako se to delimično čini uz ulaganja privatnog sektora ili inostranih donacija i kredita, su u javni. Samim tim, gađani u svakom trenutku mogu doći do uvida u informacije o radu organa vlasti i načinu na koji se sprovode njihove odluke i postupci, a naročito kako se raspoređuje i troši novac.
Informacija od javnog značaja može biti bilo koji podatak koji se nalazi u dokumentima lokalnih ili državnih institucija, kao i dokument u celini. Postoje ograničenja i izuzeci, ali o tome kasnije. Suština ove pozitivne prakse je ostvarenje slobodnog demokratskog poretka u zajednici, eliminacija koruptivnih radnji i zloupotrebe javnog interesa, kao i zaštita pojedinca, društva, zajedničke imovine i prava. Uspostavlja se u izvesnom smislu direktna kontrola rada upravljačkih struktura od strane bilo kog pojedinca.
Ukoliko se na osnovu dobijenih podataka javi sumnja u ispravnost neke radnje i postupka, pojedincu su otvara niz mogućnosti kako da ispita ili spreči eventualnu zloupotrebu i nepoštovanje procedura – od alarmiranja medija, kako bi o tome doznala šira javnost, do angažovanja pravnih i pravosudnih subjekata za dalje postupanje, prekršajno ili u krajnjoj instanci krivično gonjenje odgovornih. S druge strane, imajući ovo u vidu, vlasti i nadležna javna lica uvek bi trebalo da budu svesna takve kontrole i udaljena od bilo kakvih iskušenja u pravcu prikrivenih, koruptivnih i uopšte nezakonitih radnji u svom domenu.
Sve ove mogućnosti definisane su u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Zakon
Prvi put u Srbiji donet je 2004. godine, i kasnije menjan u određenim segmentima, kako bi se sproveo niz društvenih, političkih, medijskih i intitucionalnih reformi u cilju demokratizacije sistema, transparentnosti rada organa vlasti i povećanja kapaciteta pojedinaca kao i grupa građana da nezavisno kontrolišu svoje predstavnike u samoupravama, javnim ustanovama i preduzećima.
Sadrži pozitivne odrednice koje propisuju, definišu i pojašnjavaju prirodu javno značajne informacije, strane u postupku, njihova prava i obaveze, rokove u postupku, kao i kaznene odredbe za nepoštovanje procedure.
Svako ima pravo da mu bude saopšteno da li organ vlasti poseduje određenu informaciju od javnog značaja, odnosno da li mu je ona inače dostupna. Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.
Prava iz ovog zakona pripadaju svima pod jednakim uslovima, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, boravište, odnosno sedište, ili lično svojstvo kao što je rasa, veroispovest, nacionalna i etnička pripadnost, pol. Takođe, kada su i sami mediji u pitanju, organ vlasti ne sme stavljati u bolji položaj nijednog novinara ili javno glasilo, kada je više njih uputilo zahtev, tako što će samo njemu, ili njemu pre nego drugim novinarima ili javnim glasilima, omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja.
Dostavljanje tražene informacije ili dokumentacije, bez obzira u kojoj formi se nalazi (pisanoj, fizičkoj, elektronskoj, filmovanoj arhivi i slično) je 15 dana od prijema zahteva.
Tražilac podnosi pismeni zahtev organu vlasti za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja. Zahtev mora sadržati naziv organa, ime, prezime i adresu tražioca, kao i što precizniji opis informacije koja se traži. Zahtev može sadržati i druge reference koji olakšavaju pronalaženje tražene informacije. Ne morate navesti razloge za zahtev. Najoptimalnije je predati zahtev na jedinstvenim upravnim mestima lokalnih samouprava (pisarnicama), kao i šalterima posebne ustanove, uz obaveznu potvrdu o prijemu. Nije neuobičajeno da se zahtev pošalje i mejlom na zvaničnu elektronsku adresu.
Pristup informacijama organ vlasti dužan je da omogući i na osnovu usmenog zahteva tražioca, koji se saopštava u zapisnik, pri čemu se takav zahtev unosi u posebnu evidenciju i primenjuju se rokovi kao da je zahtev podnet pismeno. Informacija i dokument mogu se tražiocu obezbediti i neposrednim uvidom na licu mesta.
Organ vlasti će zajedno sa obaveštenjem o tome da će tražiocu staviti na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno izdati mu kopiju tog dokumenta, saopštiti tražiocu vreme, mesto i način na koji će mu informacija biti stavljena na uvid, iznos nužnih troškova izrade kopije dokumenta, a u slučaju da ne raspolaže tehničkim sredstvima za izradu kopije, upoznaće tražioca sa mogućnošću da upotrebom svoje opreme izradi kopiju.
Eventualnu kontrolu sprovedenog postupka, ukoliko tražilac informacije sumnja u njegovu regularnost ili nije dobio podatke u predviđenom roku, tumačenje mogućeg izuzeća i naposletku nalaganje daljeg postupanja ili sankcija za kršioca zakona, sprovodi po žalbi tražioca i dalje nalaže sudskim organima nastavak postupka ako je to neophodno, Povrenik za informacije od javnog značaja, mada u pokretanje postupka može biti uključen i nezavisni advokat ili pravni tim tražioca.
Poverenik
Radi se o licu koje je izabrano u Narodnoj skupštini republike Srbije. On i tim njegove kancelarije su po definici nezavisni organ, koji polaže račune isključivo narodnim poslanicima i ne može biti smenjen ili zamenjen na isteku mandata bez saglasnosti većine poslanika. Izabaran je isključivo da štiti interese građana – tražilaca informacija, kao i sudovima u mogućim daljim postupcima. Mora biti osoba od ličnog i profesionalnog integriteta, na koju ne mogu uticati parcijalni interesi političkih partija i lica na položajima. On takođe ima dužnost da se bavi i pokreće postupke ukoliko dođe do povrede prava na očuvanje podataka o ličnosti.
Takođe, Poverenik raspolaže nizom instrumenata koji formalno-pravno mogu dovesti predmetni organ vlasti da ispuni svoju zakonsku obavezu. Tu su, pre svega, žalba protiv odluke organa vlasti, žalba kada se nije odlučivalo po zahtevu („ćutanje uprave“), žalba zbog nedobijanja traženih informacija, predlog za sprovođenje upravnog izvršenja, obaveštenje o stavljanju na uvid dokumenta koji sadrži traženu informaciju o izradi kopije, službena beleška sačinjena o postupanja po zahtevu tražioca informacija, primer tužbe protiv prvostepenog rešenja protiv koga nije dozvoljena žalba.
Ove instrumente možete koristiti i sami, ukoliko smatrate da ogran vlasti nije postupio ili nije u potpunosti postupio po vašem zahtevu, ali je Poverenik taj koji mora biti u jednom trenutku uključen u postupak i oceniti da li je došlo do kršenja Zakona, nalažući dalje korake za obe strane.
Izuzeci
Nedostavljanje tražene informacije ili dokumentacije uz obrazloženje nije retka praksa. Međutim, to se dešava zbog ograničenja koje Zakon takođe propisuje. Najčešći slučaj je nepotpun ili neadekvatan upit. Takođe, organ vlasti može, štaviše obavezan je, da ne dostavi tražene podatke ukoliko se oni tiču sadržaja neke dokumentacije pod oznakom državne tajne ili kada na drugi način iznošenje informacija u javnost može da ugrozi bezbednost zemlje i grubo prekrši odredbe nekog prečeg propisa i zakona. Ali takvi slučajevi su retki. Organ vlasti je dužan da takve izuzete okolnosti dokaže, a Poverenik da to i potvrdi.
Organ nije dužan da dostavi podatke ukoliko su oni već javno dostupni, s tim što mora precizno uputiti tražioca gde je podatak već objavljen. Velika učestalost slanja zahteva za koji je ranije utvrđeno da je sporan ili nepotpun, takođe može biti okarakterisan kao zloupotreba Zakona i razlog za odbijanje zahteva.
Zahtev, procedura i posledice nepoštovanja Zakona
Najčešća greška kod slanja zahteva za dobijanje informacije od javnog značaja je njegovo pogrešno definisanje. U opštoj predstavi o ovom demokratkom institutu, vlada uverenje da su nadležni organi dužni da odgovore građanima ili medijima na postavljena pitanja. Naravno, oni to u moralnom i profesionalnom smislu jesu, ali ih ništa ne sprečava da to učine na neadekvatan ili nepotpun način. Zbog toga aktiviranje procedure po ovom Zakonu i jeste najbolja opcija za dobijanje pouzdane i dokumentovane informacije.
Na primer, neadekvatno je poslati pitanje zašto je rekonstrukcija određenog objekta ili ulice koštala koliko je koštala i ko je vršio nadzor na radovima, već je pravi način za dobijanje tih podataka tražiti dostavljanje dokumenata u kojima moraju biti sadržani takvi podaci (oglas javne nabavke, tendersku dokumentaciju, rešenje/odluku o izboru izvođača, projektnu dokumentaciju, ugovore, račune o plaćanju i slično).
Postupak za dobijanje informacije od javnog interesa možete pokrenuti sami, ali se pre toga dodatno poučite proceduri, informišite se kod onih koji su to već uradili, konsultujte pravnike. Najbolji početak je pažljivo čitanje i popunjavanje osnovnog formulara, koji možete pogledati i preuzeti OVDE.
Svako ko dobije traženu informaciju može je dati na uvid bilo kome, pa i medijima, ukoliko to učini u celini, bez izmena i u svrsishodom kontekstu.
Nadzor nad sprovođenjem Zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove državne uprave i lokalne samouprave. Kazna po žalbi za odgovorno lice u predmetnom organu vlasti, ako se utvrdi da nije dostavilo informacije u predviđenom roku, a bez utvrđenog razloga za izuzeće u obavezi da to učini, je prekršajnog karaktera i iznosi 5.000 do 50.000 dinara, plus sudski troškovi.
V.Popović/Z.Ranković/M.Mijatović/GMInfo.rs
PRILOZI:
Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja
povezani članci:
Sve što treba da znam o … UVOD
Sve što treba da znam o transparentnosti lokalne samouprave
Sve što treba da znam o strukturi lokalne samouprave (01)
Sve što treba da znam o lokalnom budžetu (01)
Sve što treba da znam o lokalnom budžetu (02)
Sve što treba da znam o strukturi lokalne samouprave (02)
Sve što treba da znam o etičkim normama za funkcionere lokalne samouprave
Sve što treba da znam o Pisarnici (Jedinstvenom upravnom mestu)