Rodilo 40 tona po hektaru: Brković iz sela Teočin ne odustaju od proizvodnje krompira
Sezona vađenja krompira širom zapadne Srbije uveliko je počela. Iz godine u godinu, površine sve su manje, usled povećanih troškova proizvodnje, uzaludne bitke sa uvoznim , ali i nedostatka radne snage na selima. Oni koji su na selu ostali poput Brkovića iz Teočina, ipak ne odustaju od ovog povrća.
– Ove godine imamo oko hektar ipo krompira i nažalost kod nas se svake sezone smanjuju površine pod krtolom. Uzroci su razni, od radne snage do inputa koji su skupi, đubrivo, gorivo i još mnogo toga. Dosta ima uvoznog krompira koji utiče na cenu ovog našeg domaćeg – kazao je za RINU, Milan Brković iz gornjomilanovačkog sela Teočin.
Marijin (8) otac je sišao u podrum po krompir, ubrzo je cela porodica umrla a ona ostala siroče
Vlada ima samo 24 godine a od nasleđenog hektara već je napravio četiri: “Mladi su danas zalađeni internetom, Fejsbukom, ne shvatam one koji uzaludno troše dane”
Iako godina nije išla na ruku proizvođačima, kvalitet krompira kod Brkovića je prvoklasan, a pronosi , uprkos otežanim uslovima proizvodnje u ovim krajevima više nego očekivani.
Foto: Rina
– Kvalitet i rod za ovu godinu je sasvim zadovoljavajući, s obzirom da je sezona bila stresna. Prvi deo godine je bio sa velikom količinom padavina, tačnije u maju i junu. Krompir je u to vreme jedva odbranjen od tih bolesti koje su zastupljene u krompiru, plamenjača, pegavost, trulež i ostalo. Kada je sve to prošlo i krompir počeo da rađa, onda su došle ekstremne temperature naročito u septembru, nezapamćene vrućine, kada pogledamo sve to, rod je zadovoljavajuć. Ima njiva gde je prinos ispod 20 tona po hektaru, a ima na pojedinim parcelama gde je rod i do 40 tona po hektaru i u proseku je dobar rod. Ovde ljudi uglavnom nemaju uslove za navodnjavanje i za sada se uzdamo u Boga, koliko padne kiše, to je to – dodaje Milan.
Kvalitet krompira podno Ravne gore, Brkovićima godinama unazad osigurava plasman, ali ne i cenu.
– Mi imamo stare kupce, ljudi dolaze kući i uzimaju, nešto od toga ide za Beograd, a nešto u Gornji Milanovac i Čačak, i sve se proda kada je dobar kvalitet. Površine pod krompirom rapidno padaju i u narednim godinama ljudi će sve manje proizvoditi, sem za svoje potrebe. Neka najminimalnija cena krompira trebala bi da bude oko 50,60 dinara za jedan kilogram. – ističe Brković.
Bez sistema za navodnjavanje u otežanim uslovima proizvodnje, srpski domaćini podno Ravne Gore postižu visoke prinose i kvalitet krompira . Iako su od bitke sa uvoznim davno digli ruke, od proizvodnje ovog povrća ne odustaju jer domaće, proizvodeno sa ovim prostora uvek će pronaći put do kupaca koji znaju da prepoznaju kvalitet i cene trud srpskog seljaka.
(Rina)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini više od 100.000 ljudi. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.