IME MU JE MILORAD: Ovaj Srbin pojede celo prase za ručak!

Milorad Mićun Damljanović (48) poznat je u svom kraju da može posle predjela da pojede celo pečeno jagnje ili prase. Zbog toga je dobio nadimak Nenajed. Za njega su čuli u mnogim krajevima Balkana a dobro ga pamti i Pariz, svetska gurmanska prestonica.

Preporučujemo

Milorad živi u Galiču kod Gornjeg Milanovca sa majkom Olgom. Dugo je bio instruktor vožnje, vozač kamiona teškaša, a sada je na birou nezaposlen. Sada se bavi poljoprivredom.

DA POLIŽETE PRSTE: U ovim srpskim gradovima se najbolje jede! (FOTO)

– Jedno veče, moja majka i otac Milovan postavili su na trpezu ogromno pečeno pile. Rekli su mojoj tri godine starijoj sestri Violeti i meni da večeramo, a oni će kad namire stoku. Kada su se vratili imali su šta i da vide. Od pileta su ostale samo kosti. Celog sam ga pojeo! Moja sestra pojela je samo malo. Sutradan ispekli su drugo pile, naočigled svih smazao sam i to. Tako je otkriven moj “talenat”. Posle toga nije bilo nedelje da otac nije klao jagnje ili prase – priča Milorad.

Seća se da je jednom dok su čekali goste njegov otac ispekao veliko jagnje koje je on takođe pojeo.

– Otac je ispekao veliko jagnje, prislonio ga na ražnju uz plot. Nisam mogao da odolim. Odsekao sam komadić, pa još jedan i tako redom. Kad se tata, zauzet poslom, vratio za sat vremena zatekao je samo glavu i kostur. Psovao je, galamio ali kud će, brže bolje zaklao je i ispekao drugo jagnje.

U Milanovcu omiljeni restoran mu je “Snaga”, čiji gazda Slobodan Boban Čuljković ne može da se načudi kako Mićun “bataljuje” pečenje uzastopnim narudžbinama “donesi još!” iako je pregrmeo bataljon mušterija velikog apetita.

– Za krsnu slavu obavezno pečem dva najbolja jagnjeta i prase. Za zimnicu sam zaklao četiri svinje od po 250 kila i dve manje, zamrzivači su puni mesa. Zaradim novca za to, imam malu kovačnicu, koljem svinje po selima, orezujem voćke, finansira me i sestra. Jedan drugar i ja leti pojedemo sira i kajmaka za predjelo, ne znam tačno koliko kila, pa celo prase od 20-22 kila, za dezert lubenicu desetkilašicu. Slatko samposrčem lonac pasulja od deset litara. Vozio sam šlepere u Pariz. Čuj, Francuzi žderonje? Kad vide koliko brdo čalabrcnem za doručak, svi “junaci” nikom ponikoše! – kaže Mićun.

Labaratorijski i drugi nalazi pokazuju da Milorad nema viška masnoće u krvi, holesterola, triglicerida. Pretpostavlja da je to tako zato što se dosta kreće. Težak je 140 kilograma,pije umereno, pokoji aperitiv za bolji apetit i da gasi žeđ, ne opija se.

– Biće da sam za dobro “zalogajče” predodređen genetski. Jer, izuzetno dobrog apetita bio je moj deda po ocu, isto se zvao Mićun, ali je kao takav još više ostao upamćen njegov brat Božo. E, taj bi na vašarima obavezno sam pojeo pečenu ovcu i to uvek najveću. Jednom kao gost na slavi pojeo je čitavo jagnje, pa mu je taj domaćin smrknuto rekao: “Više mi ne dolazi na slavu!”. Za predjelo, na slavama bi očas posla prezalogajio pet-šest pečenih kokošaka, kao uvertiru. Oba su bili solunci, nisu više živi, umrli su od starosti, nijedan nije bolovao – završava priču Milorad.

(Telegraf.rs/ Izvor: Novosti)