Foto: Privatna arhiva
Ljubav svog života upoznao je na drugom kraju sveta, među drugom rasom i drugom kulturom, baš kada se tome najmanje nadao. Nemanja (30) se na prvi pogled zaljubio u Ičen (25), a ona je zbog ljubavi ostavila sve. Došla je u Srbiju, krstila se i sada se preziva Jovanović.
Godine 2018. dobio je posao i otišao u Kinu, ne sluteći šta ga čeka. A možda je samo bio na pravom mestu u pravo vreme, jer je baš na leto te godine Ičen došla u Kinu iz Češke gde je studirala. Njena drugarica radila je na istom mestu gde i Nemanja i tako je sve počelo…
Preporučujemo
Ti si se udala, ne uzimaj bratu celu polovinu stana! Reči majke šokirale Beograđanku: “I dalje smo zaostali”
Ispred Poštanske štedionice čekaju novac koji ne mogu da podignu zbog nestašice dinara: Borba u Zubinom potoku
– Ja sam se sledeće godine vratio u Srbiju, ona u međuvremenu u Češku. Ponovo sam došao u Kinu, ona iz nekih njenih razloga nije mogla više da bude u Češkoj. Za sve to vreme bili smo u kontaktu i razgovarali o tome šta želimo. Da li ćemo da nastavimo vezu ili ne, šta su nam planovi, da li se poklapamo… Kada mi je rekla da želi porodicu i decu, da je to jedino što je ispunjava, ja sam tad otprilike znao da ćemo nas dvoje biti zajedno. Shvatili smo da imamo iste ciljeve u životu. Tako smo počeli da živimo zajedno – počinje Nemanja priču za Telegraf.rs.
Prelomili su i odlučili da zajedno dođu u Srbiju, a kako nam priča, glavni razlog bio je koronavirus. U to vreme svetska metropola bila je pusta, a sada žive u Gornjem Milanovcu.
– Videli smo da ljudi skoro gladuju zato što nema hrane, sve se zatvara, nema trgovine. Kada sam se ja vratio u Peking, tada je zapravo počela korona. Nikada ništa čudnije nisam video. Tolika metropola, a nema ni jednog čoveka napolju, kao grad duhova. Sa druge strane, već tri godine nisam bio kod kuće, uhvatila me je neka nostalgija – objašnjava Nemanja.
Postojao je i strah da neće moći da napuste zemlju, da će ih vratiti sa aerodroma, da će njihova velika želja ostati da lebdi u vazduhu, ali na svu sreću uspeli su. Po sletanju u Srbiju registrovana im je korona, sve je to prošlo, a Ičen se već ozbiljno nosi sa svim izazovima koje Srbija i naša kultura stavljaju pred nju.
Kako Nemanja kaže, različiti smo, mnogo, ali u tome je i čar. Razlike je odmah uočio, ali ih je i prihvatio.
– Mi mnogo više pušimo nego oni, procentualno. Slabo ćete videti Kineskinju koja stoji na ulici i puši, dok kod nas je to često. Neću da bude da vređam, ali nekako su oni hladan narod. Kad se vide drugari nije isto kao ja kad sretnem svoje. Na primer, nismo bili kod njenih roditelja šest meseci i dolazimo kući i ona ulazi u kuću i samo kaže “dobar dan”, niti da zagrli majku niti da je poljubi. Kod nas je drugačije, ja kad vidim majku koliko god godina da imam ja ću da je poljubim, zagrlim. Kada vidim nekog drugara iz Kine i nakon godinu dana ja bih da ga zagrli,m pozdravim, da bacim pet, a on uzdržan samo “ćao – ćao”. Ja sam mu se obradovao, ali jednostavno su takvi, eto u tom smislu malo su hladniji – kaže Nemanja.
– Kineskinje su malo mirnije od naših žena. Opet, sto ljudi sto ćudi ima svakakvih i tamo i ovde upoznao sam razne. Mi važimo za neku tradicionalnu državu, ali ne bih se baš složio sa tim u potpunosti. Isto kao i ovde što je veći grad ljudi su slobodniji, što je manji to su ljudi konzervativniji. Na nekom prosečnom nivou, one su manje temperamente, učene su da budu majke, žene, da poštuju muževe i neke stare vrednosti koje smo i mi vrednovali ranije – dodaje on.
Ičen se u međuvremenu krstila, pa su napravili i crkveno venčanje, a pre tri meseca dobili su i sina i dali mu staro srpsko ime – Vukan. Kako kažu, za sada su tu, u Gornjem Milanovcu, uživaju u svojoj porodici i mladosti.
– Ja ništa ne planiram u životu. Ceo život radim sve i svašta. I u rudniku sam bio i nema čega se nisam dohvatio, tako učim i suprugu. Mi planiramo, a Bog se smeje. Mogu da imam plan da želim veliku porodicu da uživam u tome, ali kako On kaže tako će biti. Tako da nismo izričiti da li bi ili ne bi. Ako se desi dobra poslovna prilika idemo zajedno, imamo gde tamo imamo gde i ovde – objašnjava Nemanja.
Sada njegova supruga kuva stara srpska jela, voli našu kuhinju, odlično se snalazi u kuhinji. Kaže da voli musaku, sataraš, roštilj, suvo meso i kajmak.
Ovo putovanje je Nemanji promenilo život iz korena, a on ima savet za sve one koji se premišljaju da li da iskoriste priliku.
– Svim mladima bih preporučio da odu i da vide, bilo gde. Ne mislim na Kinu, već da iskoriste bilo koju šansu. Da onu, da žive dve, tri, godinu dana jer je to mnogo veliko iskustvo. Ja sam otšao sa 23 godine, ali dosta stvari sam naučio tamo. Savetujem svima idite, probajte, vidite, ako ne nađete ljubav – nećete naći ljubav, ali naći ćete iskustvo i bitno je da ste otvoreni prema svemu – zaključuje Nemanja.
(Telegraf.rs)