Pisac i sudija Apelacionog suda u Beogradu, jedan od osnivača ProGlasa, Miodrag Majić, sinoć je u Gornjem Milanovcu govorio o svojoj literaturi i problemima srpskog društva, predstavljajući roman „Rudnik“ i odgovarajući na pitanja publike. Majićevo gostovanje organizovalo je udruženje „Mladi Milanovca“. Moderator razgovora bila je Kristina Milošević. Događaj je priređen u IG hotelu. Konferencijska sala nije bila dovoljno velika da primi sve zainteresovane posetioce, pa je Majićevo gostovanje nastavljeno u glavnom holu.
Centralna tema Majićevog izlaganja, kao i njegovih knjiga, je istraživanje porekla ljudske sklonosti ka zlu, ignorisanju, odnosno prihvatanju nepravde i neslobode na ovim prostorima. Konkretno, u trileru „Rudnik“, on se kroz nevolje glavnog junaka, psihijatrijskog pacijenta, preispituje – ko je ovde lud: sistem koji nagovara pojedinca da prihvati zadato stanje stvari zarad duševnog mira, ili pojedinac, koji pokušava da dođe do skrivenih, neprijatnih istina?
– Da li se svi mi pomalo pravimo ludi i da li je to dobro ili loše? – rekao je Majić. – Da li je dobro da se i ja malo pravim lud kako bih dobio neku privilegiju, posao, rešio lični problem? Da li da se „napravim lud“ i okrenem glavu od nepravde koju vidim, samo da bih lakše ili bolje prošao u životu? Mislim da ne. Bio sam mnogo puta u ličnim i profesionalnim iskušenjima pod pritiscima da dignem ruke i kažem: „Šta će mi sve ovo, imam svoj svet, svoje knjige, baš me briga za društvo.“ Ali ja sam ipak malo tvrdoglaviji čovek i odlučio sam da se borim, da istina dođe do što većeg broja ljudi. A upravo je to ono što aktuelna vlast ne želi i zato ja njima smetam. Oni žele da ljudi ostanu izolovani, zabrinuti isključivo nad ličnim problemima, neinformisani o onome što se stvarno dešava. To je jedno od težišta romana „Rudnik“: šta će na kraju izaći iz dubine zemlje u koju stalno zakopavamo istinu?
Na taj način, kako i sam autor ukazuje, treba posmatrati i naše društvo u celini, koje je u velikoj meri postalo imuno na nepravdu i radije bira da se ne preispituje i ne suočava sa objektivnom stvarnošu, već okreće glavu ka ponuđenim“istinama“ i stalno pada u iskušenje da slepo veruje lošim elitama i manipulativnim sadržajima.
– Kako smo do ovoga došli? To su se tokom istorije pitali i mnogo brojniji narodi u svojim najdubljim krizama. Mi smo kao zajednica toliko spustili prag tolerancije na nepravdu i nesreću, da na njih pravilno reagujemo isključivo u ektremnim slučajevima, kao prošlog proleća na ubistva dece i odnos države prema tome; ali na nepravde koje se događaju svakodnevno u našem okruženju, ne reagujemo dovoljno ili ne ne reagujemo uopšte. E, to je ono što mene zabrinjava. Međutim, nije potrebno mnogo da ljudi shvate kako nešto duboko nije u redu. Kada se sretnem i normalno, polako porazgovaram s nekima, kojima je svašta loše rečeno o meni, brzo se vidi kako ta opsena od medija, od propagande lažima i fingirane stvarnosti, nestaje. Ljudi počnu sami da razmišljaju, vaspitano govore, žele da ih neko razume, žele da razumeju vas i prihvataju da pogledaju drugu stranu priče. Toga se vlast najviše plaši i zato nas stalno onemogućava da dođemo do većeg broja građana.
Nesporna je Majićeva politička uloga na sceni aktuelnih previranja. Iniciranje ProGlasa naišlo je na značajan odjek. Ova organizacija je pre tri dana saopštila kako nema moralno pravo građanima da sugeriše glasanje ili neglasanje na predstojećim izborima, ako budu 2. juna. Na pitanje GMInfa, da li bi sugerisao prvo ili drugo sada, kada se zna da će deo opozicije biti jedna od alternativa na glasačkim listićima, Majić je rekao:
– Proglas je podržao inicijativu za izbore na jesen uz promenu izbornog zakona. Ostajemo pri uverenju da je to jedini predlog da se stvari iole ozbiljnije promene u odnosu na ono što smo imali u decembru. Pitanje izlaska, neizlaska na izbore, formata učešća u tome, pozivanja na jedno ili drugo, pitanje je za stranke, ne za Proglas. Bez obzira šta bude odluka stranaka, mi ćemo nastaviti da se borimo za vraćanje prava na izbor građanima Srbije, za koje smo uvereni da im je oteto. Permanento ćemo pritiskati vlast da vrate mehanizme normalnih izbora. Nadam se da će i stranke naći načina da se prvenstveno bore za izborne uslove, a ne samo za vlast.
GMInfo: U kojoj meri se glasači, pre svega opozije, demotivišu i zbunjuju čestim izborima, krizama i pregovorima o uslovima?
– Nikada svoje akcije nismo usmeravali u odnosu na to ko za koga glasa. Mi verujemo, ma koliko to paradoksalno zvuči, da su krađom izbora pokradeni i glasači pozicije, iako to ne shvataju. U centru izbora je građanin, ne glasač SNS ili opozicije, a glavni interes svih građana je da vlast reflektuje istinski volju iskazanu na poštenim izborima. Sigurno je da se ovakvim pregovorima (vlasti i opozicije, prim. aut.) trošilo vreme. Videli smo da je sve ono, što je od strane vlasti na početku predstavljeno kao navodno neustavno, posle dozvoljeno. Pa je onda, kako je vreme odmicalo, ipak moglo da izbori budu 2. juna, potom je ipak moglo da se oni objedine u isti dan. Prolazile sedmice u tome. A zapravo je ključno bilo obezbediti uslove pre održavanja bilo kakvih izbora. Vlast je radila nešto drugo i, na moju žalost, došlo se do jednog veoma kratkog, preranog roka, kupovinom vremena. Jedini valjan termin za izbore, dok se primene prepoduke ODIHR, je jesen, i to ako bi se odmah počelo sa implementacijom.
GMInfo: Da li je moguće da suština problematičnih izbora iz decembra polako izbledi iz percepcije ljudi usled svih ovih „nadmudrivanja“ vlasti i opozicije?
– Vidim u obilascima gradova Srbije, u informisanju ljudi o tome šta se zapravo dogodilo u decembru, da većina i ne zna šta je tačno utvrđeno, s kakvim stepenom prevare svi mi u stvari imamo posla. U tom procesu građani, bez obzira koju političku opciju podržavaju, moraju da shvate: ako nemamo poštene izbore, mi nemamo ni državu, oni sami neće imati svoju državu. Nije u pitanju nikakava floskula, to direktno proizilazi iz našeg Ustava.
GMInfo: Šta ako većina građana nema problem s tim – da se krši ono što proizilazi iz Ustava?
– To vam je kao kada ste od nečega bolesni, nekada i terminalno, a ne znate, pa s tim nemate problem. Ali kad vam doktor pokaže snimak i senku na plućima s procenom da imate još šest meseci života, onda se zapitate da li ste tada dobili problem, ili ste ga samo tada spoznali? Ne možete ni znati da imate problem dok ne shvatite šta to znači u realnom životu i zašto je manipulacija izborima direktno vezana sa načinom na koji živite, od ucena za posao, do opšte, svakodnevne nesigurnosti i gde je veza korupcije sa izlokanim putevima, sa propalim bolnicama, urušenim obrazovanjem. To neko mora da vam objasni, pokaže i ponudi rešenje koje postoji, iako ljudi ne veruju da postoji. Onoga trenutka kad im pokažete te veze, počinju da shvataju gde žive i da razmišljaju kako da popravimo stvari. Za ovu vlast to je pogubno, ali mi ćemo nastaviti da govorimo s građanima svuda po Srbiji. – poručio je Majić.
Majić je sinoć u IG Hotelu, nakon odgovaranja na pitanja prisutnih, potpisivao izdanja svojih romana. Široj književnoj publici poznat je po delima „Deca zla“, „Rudnik“, „Ostrvo pelikana“, „U ime naroda i nove priče“. Magistrirao je, a potom i doktorirao, krivično pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, specijalizujući se za međunarodno-krivičnopravnu oblast. Sudija Apelaciog suda je od januara 2010. ProGlas je počeo da deluje početkom novembra prošle godine.
M.M.GMInfo.rs
