Gimnazija „Takovski ustanak“ u Gornjem Milanovcu svečanim programom obeležila je 145 godina postojanja.
Predvođeni profesorkom srpskog jezika, Biljanom Paunović, đaci Gimnazije Takovski ustanak su nas odveli do davne 1879. godine kada je sa radom započela Gimnazija realka.
Tokom narednih godina pratiće je izazovi stavljajući na test njen opstanak. Prolazila je kroz brojne faze i sa željom da nam se one približe, priredba je i naslovljena ,,Nekad i sad“ .
Biljana Nišavić, direktorka škole navodi da se u ovim teškim vremenima u Gimnaziji trude da sačuvaju prave vrednost.
– Škole su, zaista, u ovim vremenima, takvim kakva su a teška su i mračna, svetionici u svakom smislu. Mi se trudimo i dalje da se borimo za prave vrednosti. Čini mi se da, sudeći po tome kakvi su nam učenici, a imaju veliki uspeh u nastavi a i van nje, da u tome i uspevamo. Inače, Dan škole je 23. aprila ali zbog toga što se tog dana obeležava i Dan opštine mi uvek našu proslavu pomerimo za neki dan pre ili posle toga. U okviru proslave pripremljen je prigodan program u organizaciji profesorke Biljane Paunović, kao i postavka izložbe pod nazivom „Nekad i sad“ sa arhivskom građom koju su radile profesorke istorije Jelena Aleksandrov i Ljiljana Čeliković – kazala je Nišavić i dodala da milanovčka Gimnazija trenutno broji 414 učenika.
U holu gimnazije možete pogledati i izložbu pod istim nazivom, osmišljenu u saradnji profesorki istorije Jelene Aleksandrov i Ljiljane Čeliković sa učenicima iz odeljenja III3.
Tu se nalaze izveštaji, dokumenta, dnevnici, časopisi, karikature iz davne 1969. godine, a sve sa ciljem da se ukaže na to koliko je duga naša tradicija i pokaže kako je školski život nekada izgledao.
– Izložba je koncipirana tako što smo u našoj arhivi pronašli dosta dokumenata, dnevnika, izveštaja kao i časopisa. Stoga nam je bio cilj da ih ovim povodom izložimo kako bi se deca sa njima upoznala i shvatila kolika je duga tradicija ove naše škole. Između ostalog, pronašli smo i radove učenika iz 1969. godine, razne karikature i crteže koji su obeležili njihove školske dane i prikazali život ispunjen te godine – ocenila je profesorka Jelena Aleksandrov.
ISTORIJAT ŠKOLE
Školske 1879/80. godine, na zadovljstvo velikog broja roditelja i učenika iz čitavog Okruga rudničkog, počela je u Gornjem Milanovcu sa radom Gimnazija realka. Te prve školske godine škola je imala svega 20 učenika u oba razreda. Posle sedamnaest godina uspešnog rada i pored dovoljnog broja učenika, Gimnazija je zatvorena krajem školske 1895/96. godine. Suočeni sa velikim materijalnim izdacima oko školovanja dece na strani godine 1897. delegati iz srezova: ljubićkog, kačerskog, takovskog i varoši Gornjeg Milanovca su se sastali i doneli odluku o osnivanju privatne gimnazije. Privatna gimnazija je ukinuta 1898. školske 1898/99. Vlasti su dozvolile da se ponovo otvori Niža gimnazija.
Od svog osnivanja pa do prvog svetskog rata Gimnazija u Gornjem Milanovcu prolazi kroz nekoliko faza. Prva obuhvata period 1879. do 1885. godine i predstavnja život i rad dvorazredne gimnazijske realke. Karakteriše je mali broj učenika. Škola je imala dosta problema, kako materijalnih, tako i u izvođenju nastave, jer nije bilo dovoljno stručnog kadra.
Druga faza u istoriji razvoja milanovačke Gimnazije je vreme od 1885. do 1896. godine, kada škola postaje četvororazredna. To je period u kome Gimnazija najduže kontinuirano radi.
Treća faza je najkraća i obuhvata samo jednu školsku godinu 1897/98. kada su Milanovčani imali Privatnu nižu gimnaziju. Četvrta faza u razvoju škole nastaje od 5. avgusta 1912. godine, kada se u Gornjem Milanovcu ponovo otvara četvororazredna gimnazija. Ona radi samo dve školske godine, do početka prvog svetskog rata 1914. Prilikom otvaranja Gimnazijske realke sa dva razreda, 1879. godine škola je bila smeštena u tzv. Rajićkinoj kući ugao Aleksandrove i Rajićeve ulice.
Zgrada je bila sa malim sobicama, koje nisu odgovarale školskim propisima i potrebama. Škola je premeštena u zgradu Petra Tatovića u Kursulinoj ulici, zatim u kuću Petra Milanovića u Vojvode Mišića ulici. Ozbiljniji pokušaji da se obezbede sredstva i pristupi izgradnji zgrade Gimnazije, preduzeti su tek 20. marta 1887. godine.
Po molbi Glavnog odbora za podizanje spomenika Milošu Velikom u Gornjem Milanovcu, izrađeni su plan predračun za dom koji bi poslužio za prosvetno nadleštvo.
Zgrada je podignuta u rekordnom vremenu 1902. godine kao Dom Miloša Velikog. Imala je prizemlje i sprat sa 16 soba i velikom lepom salom. Za izvođenje nastave prvi put je upotrebljena 1912. kada je ponovo otvorena četvororazredna gimnazija.
Posle otvaranja osmorazredne Gimnazije 1922. godine, zgrada nije mogla da primi sve učenike, jer se njihov broj povećao. Pokrenuta je akcija da se zgrada proširi. Zgrada je proširena i radovi su bili završeni septembra 1939. godine. Dozidani deo se skladno građevinski i arhitetonski uklopio u jedinstvenu zgradu škole.
U toku Drugog svetskog rata, Nemci su školu zapalili i uništili inventar i arhivu.
Još 1. aprila 1941. godine obustavljen je rad u Gimnaziji, po naređenju Prosvetnog odeljenja u Novom Sadu. U Gimnaziji su 12. maja okupljeni učenici četvrtog i osmog razreda zbog nižeg i višeg tečajnog ispita, mada su njoj još uvek bili Nemci. U Gimnaziji je kao profesor filozofije, fizike i matematike radio dr Marcel Šnajder. On je iz Sarajeva premešten po kazni u Gornji Milanovac novembra 1940. godine. Pošetkom juna 1941. godine otpušten je jer je bio Jevrein.
Mala matura nije polagana, svima je priznat niži tečajni ispit. Prva školska godina po oslobođenju bila je 1944/45. Upis učenika obavljen je u septembru i tada ih je bilo hiljadu dvesta četrdeset šest. Uslovi za rad nisu bili ispunjeni pa je nastava počela tek 22. februara pošto je u zgradi bila smeštena bolnica.
Školske 1945/46. godine Gimnazija je počela sa radom tek 1. oktobra zbog popravke zgrade. Poslednji prekid rada, prestanak upisivanja prvog razreda od 1958. godine i maturiranje poslednje generacije u školskoj 1961/62. godini, sustignut je odlukom o ponovnom osnivanju tako da je Gimnazija 1962/63. primila nove đake.
V. Popović, gminfo.rs
Gimnazija „Takovski ustanak“ u Gornjem Milanovcu svečanim programom obeležila je 145 godina postojanja.
Predvođeni profesorkom srpskog jezika, Biljanom Paunović, đaci Gimnazije Takovski ustanak su nas odveli do davne 1879. godine kada je sa radom započela Gimnazija realka.
Tokom narednih godina pratiće je izazovi stavljajući na test njen opstanak. Prolazila je kroz brojne faze i sa željom da nam se one približe, priredba je i naslovljena ,,Nekad i sad“ .
Biljana Nišavić, direktorka škole navodi da se u ovim teškim vremenima u Gimnaziji trude da sačuvaju prave vrednost.
– Škole su, zaista, u ovim vremenima, takvim kakva su a teška su i mračna, svetionici u svakom smislu. Mi se trudimo i dalje da se borimo za prave vrednosti. Čini mi se da, sudeći po tome kakvi su nam učenici, a imaju veliki uspeh u nastavi a i van nje, da u tome i uspevamo. Inače, Dan škole je 23. aprila ali zbog toga što se tog dana obeležava i Dan opštine mi uvek našu proslavu pomerimo za neki dan pre ili posle toga. U okviru proslave pripremljen je prigodan program u organizaciji profesorke Biljane Paunović, kao i postavka izložbe pod nazivom „Nekad i sad“ sa arhivskom građom koju su radile profesorke istorije Jelena Aleksandrov i Ljiljana Čeliković – kazala je Nišavić i dodala da milanovčka Gimnazija trenutno broji 414 učenika.
U holu gimnazije možete pogledati i izložbu pod istim nazivom, osmišljenu u saradnji profesorki istorije Jelene Aleksandrov i Ljiljane Čeliković sa učenicima iz odeljenja III3.
Tu se nalaze izveštaji, dokumenta, dnevnici, časopisi, karikature iz davne 1969. godine, a sve sa ciljem da se ukaže na to koliko je duga naša tradicija i pokaže kako je školski život nekada izgledao.
– Izložba je koncipirana tako što smo u našoj arhivi pronašli dosta dokumenata, dnevnika, izveštaja kao i časopisa. Stoga nam je bio cilj da ih ovim povodom izložimo kako bi se deca sa njima upoznala i shvatila kolika je duga tradicija ove naše škole. Između ostalog, pronašli smo i radove učenika iz 1969. godine, razne karikature i crteže koji su obeležili njihove školske dane i prikazali život ispunjen te godine – ocenila je profesorka Jelena Aleksandrov.
ISTORIJAT ŠKOLE
Školske 1879/80. godine, na zadovljstvo velikog broja roditelja i učenika iz čitavog Okruga rudničkog, počela je u Gornjem Milanovcu sa radom Gimnazija realka. Te prve školske godine škola je imala svega 20 učenika u oba razreda. Posle sedamnaest godina uspešnog rada i pored dovoljnog broja učenika, Gimnazija je zatvorena krajem školske 1895/96. godine. Suočeni sa velikim materijalnim izdacima oko školovanja dece na strani godine 1897. delegati iz srezova: ljubićkog, kačerskog, takovskog i varoši Gornjeg Milanovca su se sastali i doneli odluku o osnivanju privatne gimnazije. Privatna gimnazija je ukinuta 1898. školske 1898/99. Vlasti su dozvolile da se ponovo otvori Niža gimnazija.
Od svog osnivanja pa do prvog svetskog rata Gimnazija u Gornjem Milanovcu prolazi kroz nekoliko faza. Prva obuhvata period 1879. do 1885. godine i predstavnja život i rad dvorazredne gimnazijske realke. Karakteriše je mali broj učenika. Škola je imala dosta problema, kako materijalnih, tako i u izvođenju nastave, jer nije bilo dovoljno stručnog kadra.
Druga faza u istoriji razvoja milanovačke Gimnazije je vreme od 1885. do 1896. godine, kada škola postaje četvororazredna. To je period u kome Gimnazija najduže kontinuirano radi.
Treća faza je najkraća i obuhvata samo jednu školsku godinu 1897/98. kada su Milanovčani imali Privatnu nižu gimnaziju. Četvrta faza u razvoju škole nastaje od 5. avgusta 1912. godine, kada se u Gornjem Milanovcu ponovo otvara četvororazredna gimnazija. Ona radi samo dve školske godine, do početka prvog svetskog rata 1914. Prilikom otvaranja Gimnazijske realke sa dva razreda, 1879. godine škola je bila smeštena u tzv. Rajićkinoj kući ugao Aleksandrove i Rajićeve ulice.
Zgrada je bila sa malim sobicama, koje nisu odgovarale školskim propisima i potrebama. Škola je premeštena u zgradu Petra Tatovića u Kursulinoj ulici, zatim u kuću Petra Milanovića u Vojvode Mišića ulici. Ozbiljniji pokušaji da se obezbede sredstva i pristupi izgradnji zgrade Gimnazije, preduzeti su tek 20. marta 1887. godine.
Po molbi Glavnog odbora za podizanje spomenika Milošu Velikom u Gornjem Milanovcu, izrađeni su plan predračun za dom koji bi poslužio za prosvetno nadleštvo.
Zgrada je podignuta u rekordnom vremenu 1902. godine kao Dom Miloša Velikog. Imala je prizemlje i sprat sa 16 soba i velikom lepom salom. Za izvođenje nastave prvi put je upotrebljena 1912. kada je ponovo otvorena četvororazredna gimnazija.
Posle otvaranja osmorazredne Gimnazije 1922. godine, zgrada nije mogla da primi sve učenike, jer se njihov broj povećao. Pokrenuta je akcija da se zgrada proširi. Zgrada je proširena i radovi su bili završeni septembra 1939. godine. Dozidani deo se skladno građevinski i arhitetonski uklopio u jedinstvenu zgradu škole.
U toku Drugog svetskog rata, Nemci su školu zapalili i uništili inventar i arhivu.
Još 1. aprila 1941. godine obustavljen je rad u Gimnaziji, po naređenju Prosvetnog odeljenja u Novom Sadu. U Gimnaziji su 12. maja okupljeni učenici četvrtog i osmog razreda zbog nižeg i višeg tečajnog ispita, mada su njoj još uvek bili Nemci. U Gimnaziji je kao profesor filozofije, fizike i matematike radio dr Marcel Šnajder. On je iz Sarajeva premešten po kazni u Gornji Milanovac novembra 1940. godine. Pošetkom juna 1941. godine otpušten je jer je bio Jevrein.
Mala matura nije polagana, svima je priznat niži tečajni ispit. Prva školska godina po oslobođenju bila je 1944/45. Upis učenika obavljen je u septembru i tada ih je bilo hiljadu dvesta četrdeset šest. Uslovi za rad nisu bili ispunjeni pa je nastava počela tek 22. februara pošto je u zgradi bila smeštena bolnica.
Školske 1945/46. godine Gimnazija je počela sa radom tek 1. oktobra zbog popravke zgrade. Poslednji prekid rada, prestanak upisivanja prvog razreda od 1958. godine i maturiranje poslednje generacije u školskoj 1961/62. godini, sustignut je odlukom o ponovnom osnivanju tako da je Gimnazija 1962/63. primila nove đake.
V. Popović, gminfo.rs
