Tribina na temu „Rudnik litijuma u Pranjanima – Razmere potencijalne katastrofe i posledice“ održana je sinoć u Gradskom parku, kod česme u Gornjem Milanovcu.
Govorili su prof. dr Branimir Jovančević, redovni profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu, Vladislav Marinković, diplomirani inženjer hidrogeologije, Ljiljana Bralović iz Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS) i dr Nenad Babović, lekar specijalista opšte medicine.
Prof. dr Branimir Jovančević, redovni profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu objasnio je zbog čega je ceo proces proizvodnje finalnog proizvoda minerala jadarita štetan.
– Proces proizvodnje finalnog proizvoda minerala jadarita je jedan od najtežih i najkompleksijih procesa sa hemijsko-tehnološkog aspekta. Uz sav taj proces proizvodnje litijum karbonata, koji je kao što sam rekao strašno agresivan sa hemijsko-tehnološkog aspekta, prati upotreba ogrone količine vode. Planira se upotreba podzemnih voda te podrinjske oblasti. A ta oblast predstavlja jednu od najvećih i najznačajnih akumulacija kvalitetne podzemne vode u Srbiji. Smatra se da može da snabdeva kvalitentom pijaćom vodom celokupnu Vojvodinu pa i južni deo od Save i Dunava, dakle Srbiju. Postoje neke garancije, neke tvrdnje da bi se upotrebljena tolika količina voda prečistila i pročisitla posle upotrebe u tom tehnološkom procesu. Evo, svi zajedno možemo da se pitamo, da li možemo da verujemo tim garancijama ako one dolaze od naše vlasti i jednog svetskog giganta kao što je Rio Tinto. Dakle, gotovo je nemogućno ceo proces izvesti na nivou principa zelene hemije. Do zagađenja životne sredine, svakako, u takvom jednom postupku će doći, bez obzira što dobijamo čvrste garancije da će se voditi računa o zaštiti životne sredine. Ja ne verujem ni Rio Tintu, ne verujem ni našim vlastima – kazao je Jovančević.
Profesor kaže da je prosto neverovatno da se na udaru našao najlepši deo Srbije.
– Udariti sa rudnicima na ovakovoj teritoriji bio bi stvarno jedan veliki greh. Onoliko koliko ja znam kao geohemičar, a pratim literaturu i bavim se istraživačkim radom, u ovom delu Srbije (Pranjani prim. aut.) i nije nađen jadarit, za sada, onoliko koliko ja znam. Pronađen je drugi mineral koji se zove propertik. On u sebi ne sadrži litijum, već samo bor koji je danas zapravo i skuplji od litijuma. I to što nije pronađen jadarit, nego drugi mineral, koji u sebi sadrži bor, ne rešava problem ovog kraja i ne smanjuje opasnost od otvaranja rudnika. Jer potpuno je svejedno da li će se eksploatisati bor ili litijum, šteta je svakako velika u oba slučaja – smatra prof. dr Branimir Jovančević, redovni profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu.
Vladislav Marinković, diplomirani inženjer hidrogeologije, govorio je o akutnim i hroničnim rizicima povezanim sa iskopavnjem litijuma sa kojima se suočavamo.
– Mi u ovom trenutku imamo preko 150 istražnih polja u državi Srbiji gde se vrše geološka istraživanja za potrebe prospekcije rudnih ležišta, gde se gleda da li je ili nije povoljno za ekspolataciju, da li će tu da se eksploatiše ili ne. Kada pogledate tu kartu, to vam je da se uplašite. Dakle, jedna petina Srbije pokrivena je istražnim pravima što za litijum, što za bor, što za zlato, bakar… Jako je važno da vam naglasim da su sve te firme, koje vrše geološka istraživanja za potrebe rudarenja iz Amerike, Kanade, Australije i Velike Britanije. Nijedna zemlja Evropske unije ne istražuje kod nas ni litijum, ni bor. Ne znam zašto, ali je tako. Sve te kompanije, koje ovde istražuju, a ima ih 15-tak, to su neoliberalni kapitalisti, koji nemaju ni veru, ni naciju. Koji ne poznaju ništa drugo osim novca. Njima je novac sve i za novac su spremni da urade sve. Sa ekonomskog aspekta gledano, rudna renta je 5 odsto za metalične sirovine. Litijum je jedna od tih. Po današnjoj ceni litijuma, koja iznosi 13.000 dolara po toni vi možete da vidite da je bolje da gajimo maline i borovnice, i da tona čvaraka košta više nego što košta tona litijuma. Od 13.000 dolara, koliko košta tona litijuma, oni su spremni da nam odvoje pet odsto. I za tih pet odsto oni će uništiti Jadar, a onda ako uspeju da otvore rudnik u Jadru, onda će početi kao pečurke da nam niču rudnici ispred naših vrata – kazao je Marinković i dodao – A što se tiče Pranjana i ove vaše ovde zone, vi i tako imate problem sa vodom. Ovaj teren je tako geomorfološki napravljen da najveća količina kiše, a imate 1200 litara kiše po metru kvadratnom, uglavnom budu sprane i odnešene. Jako malo ode u infiltraciju, tako da to što imate vode u ovom kraju je oskudno i zbog toga treba voditi računa o tome, čuvati i gajiti to, jer treba nekom sve ovo da ostavimo.
Doktor Nenad Babović, lekar specijalista opšte medicine govorio je o tome kako vidi trenutnu situaciju i posledicama evenutalnog rudarenja litijuma u Pranjanima sa aspekta javnog zdravlja lokalnog stanovništva.
– Pranjani bi bili treće mesto gde bi si otvorio rudnik. Po studiji Rio Tinta planirnao je 110o tona sumoporne kiseline dnevno za korišćenje, planirano je 4500 kubika vode da se korisiti, četiri tone ekploziva… To su količine koje oni prikazuju da će biti korišćene na tim rudnicima koji se planiraju u Loznici. Ako te količine prenesmo u naš kraj, iako znamo da se otprilke ta količina vode koje oni planiraju za korišćenje na tom rudniku, bude koristila u Pranjanima, to je bukvalno količina vode koju potroši grad Gornji Milanovac dnevno. Mi već imamo problem sa restrickijama vode, i trenutno nekoliko sela nema vodu uopšte. Izmedju ostalo varošica Pranjani trenutno nema vodu, tako da nam to govori u kakvom ćemo problemu biti ako dozvolimo da se otvori rudnik kod nas, ako dozvolimo da rudnik bude u Jadru. Jer Srbija se danas brani na Jadru. Druga stvar velika je zagađenje. Milanovac je grad koji se vazdušnom linijom nalazi na samo 21km od Pranjana, Gornja Dobrinja je negde na 32km, Čačak je još bliži. Znamo da ta isparenja sumporne kiseline (1100 tona dnevno) su negde do 200 km. Tako da 20 kilometara je jako blizu, i Milanovac bi imao veliki problem. Pripremajući se za ovu tribinu video sam da su Čačak i Milanovac među prvih 10 gradova u Srbiji po zagađenju. S tim što Čačak prednjači, on je 7 grad po zagađenju u Evropi, a Novi Pazar drugi. Mi smo među prvih deset u Srbiji, što znači da je ogromno zagađenje. Potencijalna izloženost sumpornoj kiselini i njenom isparavanju dovela bi do velikih posledica. Smatram da ćemo imati veliki problem ako sve ovo dozvolimo. Da znate, da male količine, nekih 6.7 grama sumoporne kisleine, su smrtonosne, isparenja ostavljaju velike posledice. A mi znamo da ne damo – poručio je doktor Babović.
Ljiljana Bralović iz Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS) kaže „da borba mora da se nastavi, čak iako profesor kaže da u našem kraju nema litijuma“.
– Što se tiče američko-australijske firme…. koliko će naroda u Srbiji da umre od zagađenja, koliko će vode da zatruju, koliko će tog otrova ostati u zemlji?! Ako se vratimo da je ova naša zemlja kroz vekove, od nastanka, hranila sve naše pretke, ja vas pitam, imamo li mi pravo, zarad deceniju, dve ili tri… koliko su rekli da će recimo biti rudnik na Jadru, da za vek i vekova zatrujemo tu zemlji i da našim potomcima ostavimo samo jalovinu. Razmislite o tome – poručila je Bralović.
Na pitanje kakav je plan Suvoborske grede ako se ne zaustavi iskopavanje litijuma i počne se sa rudarenjem Ljiljana Bralović je odgovorila:
– Naš plan je da nikada ne dođu u Srbiju. Po pitanju ove invazije ovih rudnika i ovog rudarenja od strane Kineza i Dundea, Rio Tinta, i Euro litijuma u Valjevu, nećemo im dozvoliti ni rupu za klikere više. Što su istraživali – istraživali, što su bušili – bušili. Nikakvi geolozi, istraživači, nikakvi maperi, dok je ovde ovaj nedomaćin, da ne kažem ovaj nepomenik, što rasprodade sve što se može rasprodati, nema! Radite nešto drugo, bavite se naukom, tražite neke nove metode koje će u nekoj budućnosti doneti mogućnosti da se eksploatišu i te opasne rude sa tim invazivnim načinima na jedan bezazleniji način. A ovako ne može – zaključila je Ljiljana Balović, aktivistkinja Suvoborske grede.
V. Popović, gminfo.rs
