Visoke temperature vazduha kakve preovladavaju ovih dana mogu da ostave negativne posledice na produktivnost životinja. Toplotni stres je takvo stanje organizma (povišena telesna temperatura, ubrzano disanje, usporen metabolizam,…) kada grlo nije u mogućnosti da se odupre spoljašnjim i unutrašnjim toplotnim faktorima koji imaju veoma štetno delovanje po životinje.
Kod njih se regulacija unutrašnje temperature odvija na četiri načina:
1. Radijacijom
2. Kondukcijom
3. Konvekcijom
4. Evaporacijom
Jedan od najvažnijuh činioca komfora i dobrobiti životinja su ambijentalni uslovi, temperatura i vlažnost vazduha, koji mogu dovesti do pojave toplotnog stresa kod domaćih životinja.
Posledice toplotnog stresa su velike
Kapacitet hlađenja goveda je veoma mali, a naročito kod visokoproduktivnih krava, što dovodi do niza negativnih posledica u proizvodnji, reprodukciji i smanjuje imunitet, odnosno utiče na zdravstveno stanje krava što značajno umanjuje ekonomski efekat na gazdinstvu.
Toplotni stres zavisi od spoljašnjih i unutrašnjih faktora. Spoljašnji faktori su temperatura, vlažnost vazduha, radijacija sunčevih zraka i ventilacija.
Sa druge strane kao unutrašnje faktore možemo navesti: bazalni metabolizam, toplotu proizvedenu u buragu, zatim onu proizvedenu kretanjem (lokomotorika).
Svi ovi faktori utiču na negativne posledice u smislu manjeg unosa hrane za 8 – 12 odsto , manja konverzija hraljivih materija, veća konzumacija vode, slabiji rast i razvoj jedinke, loš emrionalni razvoj , pad proizvidnje mleka za 3 – 5 litara, a u boljim zapatima i do 25 odsto, promenjeni sastav mleka (manja količina proteina i mlečne masti), slabiji sastav kolostruma, loša plodnost (oko 50 odsto), smanjuje se interval polnog žara – gonjenja (čak i na 10 sati).
Kako prepoznati toplotni udar kod krava?
Kao idealnu temperaturu u štali, stručnjaci kažu kako je u intervalu od 10 do 17 C, a optimalni termoneutralni interval je od 5 do 25 C. Osim ovoga veliki uticaj na životinje ima vlažnost vazduha (što je ona veća, veći je i negativni uticaj).
Bitan faktor koji utiče na temperaturu tela su klimatski uslovi okoline, kao i proizvodna namena, odnosno ciklus ili proizvodni kapaciteti goveda.
Prilikom varenja hrane u buragu, oslobađa se najveći deo toplote i uz povećanu spoljašnju temperaturu i malu površinu tela životinje, problem hlađenja tj. oslobađanja toplote tela sve je prisutniji.
Toplotni stres može se prepoznati na samim životinjama, imaju povećanu temperaturu, veća je učestalost disanja, pojava slina, mokro je krzno i dolazi do promena u ponašanju (neaktivnost, apatičnost, ležanje u mokrim mestima, hodnicima itd..)
Prilagođavanje životinja visokim temperaturama odnosno aktivacija organa i mehanizma za rashlađivanje tela sastoji se u tome da distribuiše krv do kože i pojačava rad znojnih žlezda ( kod krava su netipične znojne žlezde) ubrzava disanje i dr.
U slučaju da ne može da se oslobodi viška temperature, dolazi do toplotnog udara, a u najgorem slučaju i smrti jedinke.
Kako sniziti telesnu temperaturu?
Telesnu temperaturu možemo sniziti tako što ćemo poboljšati uslove držanja, na raspolaganju uvek treba biti dostupna sveža i higijenski ispravna voda, poboljšanjem ventilacije, boljom ishranom (sočnijom, svarljivijom sa lakše dostupnim mineralnim materijama).
Takođe, objekti moraju biti sa dosta prirodne svetlosti, udobni i da visina, širina i otvori omoguće nesmetanu razmenu vazduha.
Ležišta moraju biti dovoljno široka i duga, prekrivena prostirkom ili gumenim podom. Broj životinja ne sme biti veći od kapaciteta staje.
Potreba za vodom se višestruko povećava u toplim razdobljima i ona mora biti čista, sveža, zdrava i na stalnom raspolaganju.
Kako prilagoditi obrok? Rashlađivanje orošavanjem?
Obrok mora biti optimalno izbalansiran sa dovoljnim kolišinama proteina, energije, i mineralnih materija, lako svarljiv i sočan.
Osim kvaliteta veoma bitan faktor je i vreme hranjenja. Prvi obrok dati u ranim jutarnjim časovima, a poslednji u kasnim večernjim.
Ventilacija je jedan od preduslova za smanjenje procenta vlažnosti vazduha u objektu. Brzina kretanja vazduha treba da bude 10 km-č’. Najbolji način hlađenja je orošavanjem pri čemu je potrebno voditi računa o veliči kapljica vode.
Kao zaključak – Letnji period sa visokim temperaturama je vreme kada se smanjuju proizvodne sposobnosti kod krava i one se vrlo teško bore sa toplotnim stresom tako da je neophodna pomoć poljoprivrednog proizvođača a ona se ogleda u obezbeđivanju dovoljne količine sveže i higijenski ispravne vode, danonoćni ispust, smanjenje broja grla u prenaseljenim objektima, obezbeđivanjem nadstrešnice ili duboke hladovine, redovno provetravanje objekta, redovno čišćenje i održavanje higijene štale i životinja, davanje kabaste i koncentrovane hrane najboljeg kvaliteta.
Nemanja Tomašević, doktor veterinarske medicine