Sutra se opraštamo od Jelice Stanić, žene koja je svojim životom obeležila mnoge živote.
Skoro ceo svoj život provela je u ovom gradu, nesebično posvećena mužu Draganu, sinu Slobodanu, snahi i unucima, prijateljima, ali i svojim đacima, kolegama.
Rodila se 15. juna 1939. godine u selu Ozrem. U rodnom selu je završila osnovnu školu, potom gimnaziju u Gornjem Milanovcu, a zatim i Učiteljsku školu u Kragujevcu. Kasnije, uz rad, pohađala je Pedagošku akademiju i stekla zvanje Nastavnik srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti. (Kao nastavnik je radila od 1967, a kao profesorka od 1976.)
A onda je ceo svoj radni vek provela u školama obrazujući generacije đaka. Prvo kao učiteljica u Gornjim Banjanima i Ubu, rodnom Ozremu, potom kao nastavnica srpskog u Takovu i I osnovnoj školi u Gornjem Milanovcu. Četiri godine je učila i đake u srpskim školama u Francuskoj.
Kažu da je nastavnička profesija jedina profesija koja stvara druge profesije. I Jelica je to posvećeno radila. Ne samo u učionici, već i u brojnim svojim aktivnostima van nastave. Izvela je generacije đaka koji su, zahvaljujući njoj zavoleli lepu reč, i kroz recitatorske aktivnosti, knjizevne radionice, priredbe na školskom i gradskom nivou, poetske večeri, takmičenja iz oblasti jezika i književnosti na svim nivoima, oplemenjivali i sebe i druge.
Osim rada u prosveti bavila se i korekturom izdanja Dečjih novina, bila aktivni saradnik Takovskih novina.
Aktivno se angažovala i posle penzionisanja u organizaciji književnih radionica sa Bibliotekom „Momčilo Nastasijević“.
Od grada je dobila Septembarsku nagradu i druga priznanja. Od svojih najbližih, od rodbine i prijatelja, od svojih đaka, večno sećanje i zahvalnost.
Neka joj je slava i hvala.
Jelica Stanić biće sahranjena u ponedeljak, 27. januara 2025. godine, u 11 sati na milanovačkom Gradskom groblju.
Zahvalni đaci
