Sinoć se u Gornjem Milanovcu na poziv studenata i maturanata, prema proceni medija, odazvao znatno veći broj građana u odnosu na skup koji je održan u petak. Pored organizatora, u nepreglednoj koloni bili su i njihovi profesori, roditelji, lekari, advokati, preduzetnici, penzioneri, najmlađi sugrađani, kućni ljubimci…
I ovoga puta, studenti i maturanti, kao i njihovi saborci širom Srbije, su pokazali da su ono najbolje, najumnije, najčestitije i najponosnije što imamo. Divni, mladi, veliki ljudi!
Ispred zgrade Okružnog načelstva, spomenika Živojinu Mišiću, u ime maturanata i studenata, obratile su se Natalija Jakovljević, Ana Dmitrović, Tijana Sretenović i Milica Steković.
NATALIJA JAKOVLJEVIĆ, maturantkina – OVDE SMO DA PODRŽIMO NAŠE STUDENTE KOJI SE SVAKI DAN NEUMORNO BORE DA VIŠE NIKAD OVAKO NE ĆUTIMO
„Dobro veče poštovani građani. Ovo „poštovani“ ne govorim samo iz neke formalnosti ili pristojnosti već zato što zaista poštujem vašu odluku da se večeras pojavite i borite za sebe i druge,“ kazala je učenica Natalija, obraćajući se okupljnima.
„Kao što znate sva naša dosadašnja okupljanja obeležena su sa 15 minuta ćutanja, posvećenih žrtvama iz Novog Sada. Nakon tragedije u Barajevu mogli bismo da ćutimo i 23 minuta. A usled brojnih incidenata koji se dešavaju širom Srbije, gotovo svakog dana, samo je pitanje vremena kada ćemo ćutati 24, 25, 26… minuta. Večeras smo ovde da podržimo naše studente koji se svaki dan neumorno bore da više nikad ovako ne ćutimo i da svako u Srbiji više ne mora da strahuje za svoj posao, svoja prava ili svoju bezbednost samo zato što je izrazio sopstveno mišljenje.
Mi, kao maturanti, odlučili smo da pružimo našu podršku pre nešto više od mesec dana. Na tu odluku smo došli kada smo gledajući naše studente, kako nikako ne odustaju, shvatili da su upravo oni zajedno sa nama, oni mladi na kojima svet ostaje, i da mi želimo da živimo u tom njihovom svetu. Za uzvrat smo od njih dobili neizmernu podršku, pomoć i savete koji nas svakim danom guraju da idemo dalje. I na tome smo im neizmerno zahvalni, i zbog toga će naša odluka ostati na snazi sve dok studenti ne budu konačno saslužani a njihovi zahtevi ispunjeni.
Želimo da im kažemo hvala i da im kažemo da se mi zbog njih više ne bojimo. A za sve one koji se još uvek boje da ustanu za sebe želimo da kažemo da vas razumemo. I da je teško iskopati se iz sistema koji je izgrađen na tome da vas ponižava, iskorišćava i da vama manipuliše. Ali želimo da znate da kad god budete spremni mi vas čekamo svakog dana na centru u 11:52h“ – poručila je Natalija.
ANA DMITROVIĆ, učenica – SADA NEMA STAJANJA, U OVOJ BORBI SVI SMO UJEDINJENI
– Dragi profesori, studenți, đaci, maturanti, građani grada Milanovca, ovom prilikom posebno želimo da se obratimo našim profesorima, ljudima koji su nas naučili da mislimo svojom glavom, da ne odustajemo od svojih principa i da uvek imamo pravo da se usprotivimo i kažemo NE ako za to imamo dovoljno dobar razlog. Želimo da im se zahvalimo zato što su uprkos tome što ih je to stavilo u tešku poziciju, odlučili da stanu uz nas. Neverovatno nam znači njihova svakodnevna podrška i gestovi, koji su možda izgledali kao sitnica, ali su nama pružili hrabrost da nastavimo dalje. Svaki put kada bi nam prišli, pitali bi nas da li nam je hladno, ponudili nas čajem i pružili nam reči podrške, osetili bismo da smo na pravom putu. Oni su stali uz nas i time nam omogućili da i mi stanemo uz njih. Sada nema stajanja, u ovoj borbi svi smo ujedinjeni. Studenti su ustali ali i svi mi za njima. Oni su ovih dana uzor svima nama, oličenje hrabrosti, upornosti i istrajnosti. Za kraj veliko hvala svim građanima koji su se pojavili u ovolikom broju, a pogotovu bivšim učenicima naše škole koji nam uvek nesebično pomažu – kazala je Ana.
TIJANA SRETENOVIĆ, studentkinja – NADAMO SE DA ĆETE STATI RAME UZ RAME SA NAMA U OVOJ BORBI
– Niste bili u pravu! Studenti žele da uče, žele da se razvijaju, da istražuju, studenti žele da idu na fakultete. Ali ne u ovakvom sistemu, ne želeći da otputujemo sa svojom pameti nešto padne na nju. I zamislite šta? Niko ne bude odgovoran! Stoga, mi smo stali da bismo svi zajedno krenuli tamo gde postoji pravda, kazna i saosećanje. Kao deca ovog grada nadamo se boljoj budućnosti gde se ceni naše znanje, mišljenje i požrtvovanje. Nadamo se da ćete stati rame uz rame sa nama u ovoj borbi za neko bolje sutra – poruka je studentkinje Tijane Sretenović
MILICA STEKOVIĆ, studentkinja – POČELI SMO DA PRIHVATAMO NEPRIHVATLJIVO
„Danga! Završio se još jedan dan. Još jedna šansa da ugledamo leđa krvavom režimu je zašla za horizont. I danas su raskrsnice stale na 15 minuta. I danas su studenti blokirali svoje fakultete. I danas smo se probudili s verom da ćemo se naći u boljoj Srbiji, pa nas je dočekao veliki, crveni srednjak koji je lupio šamar našim nadama. A sutra, dan žalosti.
Izgleda da smo navikli na crninu, smrt i nesreću. Počeli smo da prihvatamo neprihvatljivo, a želimo da menjamo nepromenljivo. Zahvaljujući ovako destruktivnom poretku u kojem smo odgajani, vaspitavani i obrazovani, i zbog kojeg iz dana u dan, meseca u mesec, godine u godinu sve više mladih nada beži, osuđeni smo na propast u beznadežno truljenje uzrokovano sebičnim, korumpiranim sistemom čiju promenu zahtevamo. Vlast je, sa druge strane, poručila svoje. Njihova poruka je jasna. Odlučili su da njihov grb postane simbol nasilja i nekulture, baš kao i njihova politika. Cinizam im je, čini se, oduvek bio jača strana. Kao odgovor na višemesečni vapaj naroda za odgovornost i pravdu, vlast odlučuje da im u lice gurne srednji prst. Umesto ispunjenih zahteva servirana nam je još jedna provokacija. Kačili su je po mostovima, lepili po zgradama i pečatirali po trotoarima. Možda je i istetoviraju, kao večni pečat beščašća i prezira. Možda završi i tebi na čelu, kao danga kojom se žigoše nekakav rob. Možda ti je, ipak, tutnu usta i začepe ih jednom za svagda.
Srednji prst možda jeste njhov simbol moći kojim misle da ućutkaju narod, ali ne znaju da će nas baš oni razgalamiti i naterati na još žešću borbu. Borbu za bolje sutra. Borbu da osvane novi svet vredan ove patnje u kojoj živimo. A to jutro će svanuti, i svi će shvatiti da je važnije sačuvati čist obraz, jer se ruke od krvi teško peru,“ poručila je Milica Steković, bivša učenica Gimnazije Takovski ustanak, čije pismo je pročitala maturantkinja Isidora Topalović.
Na kraju obraćanja ponovljeni su svi zahtevi studenata sa ostalih protesta.
V. Popović, gminfo.rs