Posledice lošeg upravljanja Elektroprivredom Srbije neće se tako lako otkloniti, posebno ne u ovoj sezoni tektonskog poremećaja na tržištu, gde su se sklopile kockice svetske energetske krize sa ratom u Ukrajini čija je jedna od posledica problematično i neizvesno snabdevanjem gasom, piše danas.rs.
Iako ministarka Zorana Mihajlović, kao i poslovodstvo EPS-a tvrde da na zimu neće biti ograničavanja potrošnje, stručnjaci nisu sigurni da ćemo to izbeći i da će nam jedini problem biti visoka cena.
Moguće je se baš ta reč – restrikcija – neće koristiti, ali veruju da će se pribeći “planskim isključenjima” koja će verovatno trajati nešto duže.
Uz sve probleme oko proizvodnje i nabavke struje, ove godine očekuje se i povećana potrošnja jer su cene ostalih energenata, poput uglja, drva ili peleta, takođe drastično uvećane a ne mogu se ni nabaviti, pa će veliki broj domaćinstava ove sezone za grejanje preći na struju.
– Da se EPS-om rukovodilo kao u prethodnim decenijama, koje takođe nisu bile idealne ali je bilo domaćinskog odnosa, remonti su vršeni na vreme, ugalj obezbeđen – domaća kompanija sada bi i sa minimalnim viškovima proizvodnje ostvarila istorijski profit. Samo podatak da su se cene na otvorenom tržištu kretale od 40 do 60 evra za megavat sat, a da su sada preko 100, dostižu u pojedinim periodima i 300, 400 evra što je povećanje i do 800 odsto, govori da smo propustili jedinstvenu, neponovljivu priliku da domaću kompaniju postavimo na zdrave osnove – kaže za Danas energetičar Velimir Gavrilović.
Dodaje da od zimus, kada je počeo uvoz velikih količina struje, EPS-u nedostaje proizvodnja za oko 20 odsto tržišta i te količine se nabaljaju na berzi.
Ako 80 odsto struje proizvodi po ceni od oko 40 evra za megavat sat, a 20 odsto na tržištu plaća i do 400 evra, onda je jasno da prosečna cena od 55 evra ne može da pokrije troškove iz nabavke i sopstvenih izvora.
– Na mesečnom nivou formirala se razlika od 100 miliona evra gubitka, za godinu to će biti najmanje 1,2 milijarde. Znači da je potrebno poskupljenje od 70, 80 odsto. Ali, ako je predsednik rekao da će za domaćinstva biti 10 odsto, toliko će i biti. Privredu nije pominjao, ali je malo verovatno da će baš sve biti prevaljeno na firme. Time bi se ugrozilo i poslovanje domaćih ali i stranih kompanija, koje preko cene struje imaju skrivene subvencije. Verujem da vlast to neće odjednom da ugrozi. Realan scenario je da privreda dobije uvećane cene, toliko da se minus recimo prepolovi, bude oko 600 miliona a da se to onda pokrije zaduživanjem – kaže Gavrilović ali dodaje da bi problem mogao da bude ukoliko država ne uspe da dobije kredit ili na berzi ne bude dovoljno energije.
Iako ne veruje da bi na globalnom tržištu moglo doći do velikih nestašica, Milun Babić iz Akademije inženjerskih nauka kaže da je problem nedostatka i visoke cene energije, kod nas i u Evropi, izuzetno ozbiljan.
– Siguran sam da je novi čovek na čelu EPS-a dovoljno stručan, da već imaju planove, ali ako struje ne bude ni kod nas ni u okruženju, ako ona ne bude mogla da se kupi, ne vidim šta bi osim restrikcija moglo da bude premošćavanje. Problema na kontinentu sigurno ne bi bilo ukoliko bi proradio Severni tok 1, kao i ako bi bila puštena druga cev, Severni tok 2, jer se veliki deo električne enrgije, posebno u Nemačkoj koja je i najveći potrošač, proizvodi u gasnim elektranama. To je za zapadni svet bio međukorak u energetskoj tranziciji sa uglja na zelena goriva. Međutim, sada je i gas problematičan, a ne treba očekivati ni da će se atomske elektrane brzo uklopiti u potrebne bilanse, posebno što će se Nemci dugo dvoumiti da li uopšte da ih pokrenu – objašnjava Babić.
On ističe da ni hidro potencijali neće biti dovoljni, jer su akumulacije besomučno ispražnjene i kod nas i u BiH, odakle smo najviše uvozili.
– Nema šansi da se to dopuni. Ne znam koja je to pamet bila, ali dunavski, savski i moravski sliv dovedeni su u kolabirajuće stanje, iz njih dotiču minimalne količine vode što izaziva i ekološki problem – kaže Babić i naglašava da se takve stvari dešavaju kada se u upravljanje ozbiljnim sistemima dovedu ljudi koji nemaju veze sa strukom.
Kalkulacije
Uvod u havariju početkom prethodne zime, osim loše izvedenih remonta, bio je to što na kopovima nije bilo radova na otkrivkama, ali je bilo kalkulacija: Ako se nađu zalihe uglja na teritoriji dve opštine, one nisu mogle da se dogovore gde da počnu radovi, svaka je htela prihod, pa je “rešenje” bilo političko, navodni kompromis. Kopalo se između, a između je bila gomila blata. I prošlo se kako je to bilo neminovno – kaže Velimir Gavrilović.
