U noći između 25. i 26. oktobra 2025, tačno u 3:00 ujutru, kazaljke se pomeraju jedan sat unazad – na 2:00 ujutru. Time prelazimo sa letnjeg na zimsko računanje vremena.
Pomeranje sata unazad tradicija je koja traje decenijama, ali i dalje mnogima zadaje glavobolju. Nekada je ova praksa služila kao način da se tokom zimskih meseci smanji potrošnja energije, dok danas mnogi smatraju da ona donosi više štete nego koristi.
Nauka podiže crveno upozorenje: Više od puke smetnje
Ono što se nekada smatralo manjom neprijatnošću sada se prepoznaje kao značajan rizik po javno zdravlje. Promena sata dva puta godišnje remeti naš unutrašnji biološki sat, poznat kao cirkadijalni ritam, koji kontroliše ključne telesne funkcije – od ciklusa spavanja i buđenja, preko lučenja i metabolizma hormona, do krvnog pritiska i otkucaja srca, piše 24sata.hr.
Nedavna studija naučnika sa prestižnog američkog univerziteta Stanford pružila je do sada najubedljivije dokaze o dugoročnoj štetnosti ove prakse. Upoređujući tri scenarija – trenutni sistem promene vremena, stalno letnje vreme i stalno zimsko vreme – otkrili su da je promena sata dva puta godišnje najgora opcija za naše zdravlje.
Njihovi modeli, zasnovani na podacima američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), pokazali su da bi ukidanje letnjeg računanja vremena i prelazak na stalno standardno vreme imalo dramatične pozitivne efekte. Procenjuje se da bi samo u SAD ovo moglo sprečiti oko 300.000 moždanih udara i smanjiti broj gojaznih ljudi za čak 2,6 miliona godišnje.
„Što ste više svetlosti izloženi u pogrešno vreme, to vaš cirkadijalni sat postaje slabiji. To utiče na vaš imuni sistem, nivo energije i druge aspekte vašeg zdravlja“, rekao je glavni autor dr Džejmi Zajcer.
Ovi dugoročni rizici su pored već poznatih kratkoročnih posledica. Brojne prethodne studije su potvrdile da se broj srčanih udara, smrtonosnih saobraćajnih nesreća i povreda na radu povećava u danima nakon prolećne promene sata, što se pripisuje gubitku sna i opštem umoru.
Izvor: Danas
