U prostorijama Udruženja građana UZINAT-a sinoć je održana tribina na temu „Uspostavljanje održivog sistema upravljanja otpadom na teritoriji Republike Srbije“, koja je okupila stručnjake iz oblasti ekologije, tehnologije i reciklaže, kao i zainteresovane građane. Na panelu su učestvovali prof. dr Ivanka Popović, univerzitetska profesorka, Velimir Mitrović, tehnolog, Dragana Ivanović, ekološka inspektorka i Bratimir Nešić, menadžer reciklaže u Kompaniji PWW, dok je razgovor moderirala Natalija Miljanović.
Tokom tribine otvorena su ključna pitanja koja se tiču trenutnog stanja sistema upravljanja otpadom u Srbiji, dosadašnjih pokušaja reformi, neophodnih uslova za uvođenje održivih rešenja, ali i rizika i prepreka koje usporavaju primenu savremenih tehnologija.
Poseban akcenat stavljen je na značaj smanjenja količina otpada koji završava na deponijama, ulogu biorazgradivih materijala, kao i mogućnost da se otpad iz problema pretvori u razvojnu šansu.
Govoreći za GMinfo o aktuelnoj situaciji, prof. dr Ivanka Popović ocenila je da Srbija u ovoj oblasti napreduje „puzećim korakom“, uz stalno ponavljanje već započetih, ali nedovršenih procesa. Kako je istakla, ozbiljni koraci u oblasti reciklažnih centara, obuka i uspostavljanja nadzora zaštite životne sredine započeti su još devedesetih i početkom dvehiljaditih godina, ali su vremenom zaustavljeni.
„Stalno otkrivamo toplu vodu, a upravljanje otpadom je tema koja dotiče sve građane i direktno utiče na kvalitet života u svakom gradu i selu. To je pitanje koje počinje ozbiljno da nas opterećuje jer se ne rešava na adekvatan način“, naglasila je Popović.
Ona je ukazala na važnu razliku između otpada i smeća, ističući da jedan deo otpada ima upotrebnu i ekonomsku vrednost i može ponovo da se iskoristi. „Jedna od najvažnijih stvari je da se smanje tokovi otpada koji na kraju završavaju na deponijama. Ako izvučemo ono što može ponovo da se iskoristi, produžavamo vek deponijama. Nažalost, u Srbiji se dešavalo da deponije koje su građene za duži period vrlo brzo budu popunjene zbog nekontrolisanog odlaganja, što danas predstavlja ozbiljan problem“, upozorila je ona.
Prema njenim rečima, uspostavljanje održivog sistema upravljanja otpadom zahteva angažovanje svih – stručnjaka, građana i političkih struktura – i ne može se svesti samo na tehnička rešenja. „Ovde govorimo i o pravnim aspektima, o ekonomskoj isplativosti, ali i o obrazovanju građana i dece. Nove navike moraju da se stiču kako bismo svi više vrednovali sredinu u kojoj živimo“, rekla je Popović, dodajući da ovakvi razgovori možda ne donose brza rešenja, ali su važni kako bi građani znali šta da traže od svojih lokalnih samouprava.
Posebno je istakla ulogu lokalnih samouprava, naglasivši da se, iako je Srbija izrazito centralizovana, realizacija planova upravljanja otpadom odvija upravo na lokalnom nivou, što dodatno otvara pitanje regionalizacije sistema.
Govoreći o svesti građana, Popović je ukazala da se problem upravljanja otpadom ne može posmatrati izolovano od drugih društvenih problema. „Promena navika zahteva vreme – često se kaže da je za to potrebna jedna generacija, odnosno oko dvadeset godina. Međutim, iskustva iz rada sa decom u osnovnim školama pokazuju da se promene mogu dešavati i mnogo brže, posebno ako se kroz decu angažuju i porodice, ali samo ako postoji politička volja“, navela je ona.
Osvrnula se i na novi zakon o upravljanju otpadom, koji je stupio na snagu upravo tog dana, ocenivši da će on ostati „mrtvo slovo na papiru“ ukoliko se ne bude dosledno primenjivao. „Ne moramo da čekamo da se sve reši odozgo, mnogo toga može da se uradi i lokalno, ali to zavisi od odnosa lokalne samouprave prema ovom pitanju. Zbog toga su važni zdravi i pozitivni glasovi u opštinskim parlamentima, koji će ovu temu stalno vraćati na dnevni red“, upozorila je Popović, dodajući da u suprotnom rizikujemo da zagadimo vodu, vazduh i zemljište i „zagušimo zemlju otpadom“.
Zaključujući svoje izlaganje, ona je naglasila da je upravljanje otpadom pre svega pitanje kvaliteta života. „Ako ne upravljamo otpadom odgovorno, ugrožavamo zdravlje ljudi, stvaramo potencijalna žarišta zaraze i nanosimo štetu drugim privrednim granama, poput turizma. Nije dovoljno da nam je čisto u sopstvenom domu ako kroz prozor gledamo u đubre. Kao društvo moramo pokazati solidarnost, jer uređeno i zdravo okruženje znači i prijatnije mesto za život svih nas“, poručila je prof. dr Ivanka Popović.
Tribina je bila otvorena za javnost, a organizatori su poručili da je cilj ovakvih susreta da se stručna znanja približe građanima i da se podstakne šira društvena rasprava o jednoj od ključnih ekoloških tema današnjice.
V. Popović, gminfo.rs
