Minimalna plata tokom celog radnog veka, obezbeđuje minimalnu penziju u starosti koja je sada niža od 20.000 dinara.
Procenjuje se da je trenutno na minimalcu oko 400.000 zaposlenih i ukoliko se taj trend nastavi, oni mogu računati na veoma skromne penzije u starosti.
Sagovornici Euronews Srbija smatraju da će, ukoliko se nastavi sa ovakvom politikom za 20 godina, Srbija imati „armiju“ starih osoba koje žive u siromaštvu.
Analize su pokazale da je među ljudima koji danas primaju minimalni penziju najveći uticaj imao i kratak radni staž. Trenutno su u penziji oni koji su radni vek počinjali i završavali u državnim firmama, koji su rano počinjali da rade. Generacije budućih penzionera, dobar deo radnog staža provele su i u statusu rada na crno.
Procenjuje se da danas oko pola miliona starijih sugrađana ima mesečna primanja ispod 20.000 dinara, a prag siromaštva je 22.000 dinara za jednočlano domaćinstvo. Nije, međutim, lako utvrditi koliko su minimalne zarade zastupljene i koliko radnika ih prima, kao i za koliko se njihov broj povećao proteklih godina.
U Republičkom zavodu za statistiku su za Euronews Srbija rekli da ne raspolažu podatkom o broju zaposlenih koji rade za minimlac, a taj podatak nisu mogli da nam daju ni u Poreskoj upravi Srbije. Fiskalni savet je u analizi 2021. naveo podatak da minimalnu zaradu prima oko 20 odsto zaposlenih, što bi bilo oko 400.000 ljudi.
– Prema podacima o zaradama u septembru 2020. njihov broj bi bio nešto više od petine zaposlenih, a ako bismo računali 120 odsto, odnosno koliko ljudi je u rangu zarada koje su do 20 odsto veće od minimalca, obuhvatili bismo više od 30 odsto zaposlenih. To bi bilo između 400.000 i 660.000 ljudi. Mi, međutim, ne možemo da znamo da li taj broj raste, samo možemo da procenjujemo koliko ih ima. Nemamo podatke o broju zaposlenih po distribuciji zarada – ukazuje Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije Centar za demokratiju.
Ona napominje da se sa povećanjem iznosa minimalca, koji je trenutno oko 35.500 dinara, a o čijem iznosu za sledeću godinu ovih dana pregovaraju sindikati, poslodavci i država, povećava i broj ljudi koji primaju najniže plate.
– Veoma je važno, a potpuno se zaboravlja, da je minimalna zarada našim Zakonom o radu uvedena kao izuzetak, samo u situacijama kada se poslodavac nađe u finansijskim i tehnološkim teškoćama i uvodi se odlukom na šest meseci. Međutim, kod nas to nije slučaj i čak i u javnom sektoru se dešava da zaposleni primaju najnižu zaradu mesecima i godinama. Nikako ne bi smela da se isplaćuje u tom iznosu, jer ugovorena zarada ne sme da bude u visini minimalca, niti niža. Država time krši svoje zakone, jer mnogi radnici provode radni vek na minimalcu, a tako se uvećava broj onih koji će u starosti jedva moći da prežive – tvrdi Bradaš.
Ona napominje da postoji i određen broj ljudi koji nije zanemarljiv, kojima poslodavci uplaćuju doprinose za penziono osiguranje na minimalni iznos, dok ostatak dobijaju na ruke.
– I njih čeka taj problem sa niskom penzijom, ali ljudi ne razmišljaju o tome, jer smo mi preživeli toliko stvari, da ljudi misle da je budućnost ionako neizvesna i da je bolje da bar trenutno dobiju više novca – kaže Bradaš.
Nadežda Satarić iz udruženja Amity, koje se zalaže za bolji položaj siromašnih i ranjivih ciljnih grupa, kaže za Euronews Srbija da i prosečna penzija od 30.000 dinara, za mnoge je nedostižna. Takvih će tek biti, upozoravaju u Amityju, jer sve više poslodavaca uplaćuje doprinose na minimalac, a ostatak zarade zaposleni dobija na ruke.
Kao i mnogi drugi problemi, i ovaj jače pogađa žene, pa tako ne čudi da su njihove penzije u proseku 20 odsto niže nego one koje primaju muškarci.
Izvor: Euronews Srbija
