Sprema se „savršena oluja“ za zemlje Zapadnog Balkana ocenila je Svetska banka u nedavnom regionalnom ekonomskom izveštaju.
Sa visokom inflacijom, usporavanjem privrednog rasta, visokim deficitom tekućeg računa platnog bilansa usled visokih cena energenata i hrane iz uvoza dolaze teška vremena koja će nova Vlada Srbije morati da prebrodi, piše danas.rs.
Privrednici ističu da nas očekuje teška zima i da će vlada morati da se spremi da pomogne privredi.
Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalac grupe kaže da od Vlade očekuje da radi svoj posao „da opstanemo kao država, a i da opstane ovo malo privrede“.
„Nas očekuje teška zima i mnogo veći problemi od dosadašnjih. Nemačka izdvaja 200 milijardi evra da pomogne svoju privredu. I mi lako možemo doći u tu situaciju i za to treba biti spreman“, upozorava Vukadinović.
Što se tiče poslovnog okruženja on se nada da će proraditi institucije.
„Institucije kao na primer sudstvo su dugo godina u rukama uskog kruga vlasti, a ne institucija“, ocenio je on.
I Zoran Drakulić, predsednik Kluba Privrednik napominje da su teška vremena pred nama.
„Pred nama su teška vremena, ali ne samo nama. Evropa i Amerika se suočavaju sa visokom inflacijom i verovatno ulazimo u period stagflacije. Mogu reći samo da nas ne čeka ništa dobro, osim ako se ne dogovore i ne stane rat“, kaže Drakulić.
On očekuje od nove vlade da se okrene domaćoj privredi i domaćim resursima.
„To ne znači da treba odustajati od stranih investicija, ali onih koje donose novo znanje u zemlju. Ali da stranci uzimaju naše resurse, uvek ću biti protiv toga. Ja sam bio i protiv privatizacije NIS-a i protiv privatizacije Bora“, poručuje on.
Što se tiče personalnog sastava Vlade Mihailo Gajić, ekonomista Libek-a, ističe da je u ekonomskom delu ista situacija kao što je i bila.
„Osim Momirovića koji je promenio ministarstvo i imao poslovno iskustvo, neku poslovnu biografiju ima samo Dubravka Đedović Negre, naslednica Zorane Mihajlović u Ministarstvu rudarstva i energetike.
To su sve političari koji su preko politike došli do javnih preduzeća i onda odatle u Vladu.
U Ministarstvo energetike stavili su stručnjaka jer su očigledno shvatili da je energetika problem koji može da ih potopi. Nju su stavili, jer ima menadžerske sposobnosti, bila je na menadžerskoj poziciji u EIB, a nema repove iz politike. Neće im biti politička pretnja“, napominje Gajić dodajući da je slično urađeno kada su Lazara Krstića, pa Dušana Vujovića stavili na mesto ministra finansija.
Gajić ističe da je najveći gorući problem rešavanje pitanja energetskog sistema, odnosno da li će biti dovoljno struje na zimu i da li ćemo morati da uvozimo struju i koliko će to da košta.
Srećom i po nas i po Evropu ovaj period godine je mnogo topliji od proseka, a sudeći prema prognozi RHMZ tako će biti i u novembru i decembru.
„Iz ugla javnih finansija, kamatne stope na dug Srbije, kao i drugih zemalja rastu. Kada smo se zaduživali po jedan ili dva odsto bilo je lako finansirati deficit i državne programe.
A sada imamo svake godine da refinansiramo četiri do pet milijardi evra duga koji dospeva plus tekući deficit i to po kamatama od pet, šest odsto i više.
Vraćamo se opet na nivo učešća kamata na javni dug na tri odsto BDP-a nakon što je u eri niskih kamata oboren na 1,7 odsto BDP-a. To je problem koji će nas pratiti“, ocenjuje naš sagovornik dodajući da će u novom aranžmanu sa MMF-om koji se najavljuje kontrola javnog duga biti nešto na čemu će Fond sigurno insistirati.
S druge strane privredni rast usporava i to je razlog za brigu.
„U prilog nam ne ide to što su sve projekcije privrednog rasta za naredni period smanjene. Početkom godine očekivao se srednjeročni godišnji rast od četiri do 4,5 odsto, a sada je to smanjeno na tri do 3,5 odsto. To je skromna stopa rasta za zemlju našeg razvoja“, napominje Gajić.
Naš privredni model se bazirao na prilivu stranih direktnih investicija, ali pitanje je da li će to moći da se nastavi sa rastom kamata i usporavanjem evropske ekonomije. Oba faktora utiču na smanjenje investicija.
„Pozitivan je trend „nearshoring“, vraćanja investicija u blizinu evropskog tržišta, a Balkan je i geografski na dobroj poziciji, a i cena rada je i dalje konkurentna u odnosu na EU. Ipak bi trebalo da se privredni model da se osloni na domaće investicije. Za to je važno rešiti problem korupcije i državne birokratije i uspostaviti vladavinu prava“, zaključuje naš sagovornik.
Prvi utisak profesora ekonomije Ljubomira Madžara je da je vlada preobimna, posebno za ovako malu državu.
„Na kraju nevažno je kakav je sastav vlade jer neće ništa odlučivati, pošto se odluke donose kod sultana. Ostali služe kao dekor. Ne verujem ni da će mnogo učestvovati u realizaciji odluka donetih na vrhu. Primetno je skraćivanje roka vlada i čini se da je interes vrha vlasti da vlada bude što nemoćnija“, smatra Madžar.
On je istakao da je Siniša Mali ostao na čelu najvažnijeg ministarstva čime je Vučić „bacio rukavicu pred noge obaveštene i prosvećene Srbije“.
Takođe smatra da je Zorana Mihajlović otpala, ali da nije „bila među najneefikasnijim ministrima“, uprkos problemima u energetici.
Gorana Vesića, ministra građevine, saobraćaja i infrastrukture, Madžar ocenjuje kao „čoveka od akcije“ koji se pokazao kao „veran i vredan“.
„Mnogo je uradio, a mnogo od toga nije trebalo da uradi“, zaključuje Madžar.
