Treći po redu poziv za kandidate da se prijave na Vladin program Moja prva plata zatvoren je krajem oktobra. Ove godine na program se prijavilo više od 17.000 mladih, a starosna granica za prijavu obuhvatala je samo mlade ljude do 30 godina, sa srednjoškolskim i visokim obrazovanjem.
Nadoknada koju će oni koje poslodavci odaberu dobijati za rad u trajanju od 9 meseci iznosiće 25.000 za one sa srednjoškolskim obrazovanjem i 30.000 za one sa visokim obrazovanjem.
Kako se navodi na zvaničnom sajtu, cilj ovog programa je da se „podstakne osposobljavanje mladih za rad, kao i zapošljavanje mladih i pruži podrška privredi u rešavanju problema sa kadrovima“.
Ovaj program okarakterisan je kao osposobljavanje mladih, a od dobre volje poslodavca zavisi da li će na predviđeni iznos koji uplaćuje država, kandidatu uplaćivati još neku nadoknadu. Programom je pokriven doprinos za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, a u konkretnom ugovoru se navodi i da kandidat ima pravo na odsustvo od najviše 10 dana, prilikom čega neće dobiti novčanu nadoknadu.
U izjavi za nedeljnik Vreme jedna od kandidatkinja koja je imala priliku da radi preko programa „Moja prva plata“ koji je napustila nakon što je dobila ponudu za drugi posao kaže da je „njeno pozitivno iskustvo bilo to što je posle završenog fakulteta lako došla do posla i prakse, koja joj je bila neophodna u tom trenutku, ali da joj je tih 25 000 zvučalo okej tada, međutim da za tu vrstu plaćanja program traje predugo. Ona ističe i da početnik odmah uđe u rutinu i nauči dosta stvari i da do devetog meseca postane nezadovoljan tim novcem, kao i da se ne vodi kao zaposlen, a da novac koji dobija ne stiže određenog datuma, pa se tako jedan mesec dogodi da novac stigne prvog, a sledećeg trideset i prvog u mesecu”.
Sa druge strane iz Unije poslodavaca Srbije smatraju da je ovaj program koristan za kandidate i poslodavce, kao i da će oni koji su se prijavili, ukoliko ne ostanu da rade nakon samog programa, moći da ovu stavku zabeleže u svoj CV. Oni kažu za Mašinu da se dosad pokazalo da obrazovni sistem i praksa nisu usaglašeni i da mladi ljudi nakon završenog fakulteta nemaju praktična znanja koja su potrebna kako bi odmah počeli da radi kod tog konkretnog poslodavca, ali i da se prilikom prijave za program Moja prva plata ne potpisuje ugovor o radu.
Još jedno od pitanja koje se nameće jeste i da li je pored svega navedenog 30.000 koliko će dobiti oni sa visokim obrazovanjem i 25.000 dinara koje će dobiti oni sa srednjim obrazovanjem, dovoljno, jer minimalna zarada iznosi 35.414,72 dinara, a prosečna potrošačka korpa je po poslednjem dostupnom podatku iz avgusta meseca 2022. iznosila 88.282,79 dinara u odnosu na isti mesec 2021. godine, kada je bila manja za 13,9%, dok je minimalna potrošačka korpa za isti mesec iznosila 45.729,57 dinara.
Mi smo i ranije pisali o ovoj temi, a pored toga što je tada prosečna potrošačka korpa iznosila mnogo manje, neke organizacije su rekle da je ovaj program bio pokrenut mimo Zakona o Socijalno-ekonomskom savetu (SES), a u njihovom saopštenju navedeno je da „Uredba nije podneta njima na razmatranje, niti su socijalni partneri, sindikati i poslodavci imali prethodni uvid u nju“.
U kontekstu programa „Moja prva plata“ ne treba izostaviti i to kakav je položaj mladih u ovom trenutku u Srbiji jer je on nepovoljan, a oni su i dalje teško zapošljiva kategorija, pa se prema informacijama Krovne organizacije mladih mladi „suočavaju sa tri puta većom nezaposlenošću u odnosu na ostatak populacije“. Takođe rezultati Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih za 2021. godinu, iste organizacije, pokazuje da su potrebe i želje mladih iznad onog što trenutno imaju. Veći deo ispitanika obuhvaćenih ovim izveštajem, čak njih 91% istaklo je da im je prvenstveno važna zarada, a polovina ispitanika je rekla da je za pristojan život neophodno od 50.000 do 80.000, dok se oko 30% njih izjasnilo da im je za pristojan život neophodno u proseku od 100 do 150 hiljada. Posmatrano iz ovog ugla 25.000 odnosno 30.000 koliko će mladi dobiti verovatno neće biti zadovoljavajuća opcija za njih.
Kao zaključak Krovna organizacija mladih donosi da je položaj mladih na tržištu rada nezadovoljavajuć, a velika grupa mladih na tržištu rada potpuno nevidljiva. A ovde ne treba isključiti i druge vidove neplaćenih praksi i volontiranja.
Podsetimo, program Moja prva plata realizuje se od avgusta 2020. godine i dosad je u njemu učestvovalo oko 18.000 kandidata starosti do 30 godina i 10.000 poslodavaca. U trećoj prijavi za ovaj program učestvovalo je više od 17.000 mladih, a najviše žena, oko 60%. Kada se govori o gradovima u kojima vlada najveća zainteresovanost tu su Niš, Novi Sad i Beograd.
Autor: Mašina.rs
