U toku su izmene Krivičnog zakonika. Kako je za sada poznato, one bi do kraja godine trebalo da donesu strože kazne za nasilnike u porodici, a silovatelji bi iza rešetaka mogli da provedu između pet i 25 godina, pa čak i do kraja života. Da li bi veće kazne mogle da smanje broj nasilnika, kakvi su rezultati prethodnih izmena Krivičnog zakonika, kada je uvedena doživotna kazna za silovatelje dece – za RTS su govorile sudija Marina Barbir i Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.
Od 2006. godine imali smo više pooštravanja kazni, a čini se da nikad više nismo govorili o nasilju i silovanju. Šta je praksa pokazala, da li stroža kazna može da odvrati od izvršenja krivičnog dela?
„Nekoliko puta su se pooštravale kazne, i što se tiče zakonskog minimuma i maksimuma, i to na svake tri, četiri godine, tako da nemamo statistiku koja bi mogla da nam pokaže efekte. Po pravilu, veća zaprećena kazna ne odvraća učinioce, nema taj efekat koji bi se očekivao“, kaže Marina Barbir.
Pre tri godine imali smo promenu Krivičnog zakonika, koja je predvidela doživotnu kaznu zatvora za silovatelje dece, trudnica i nemoćnih lica. Šta je pokazalo vreme, kakav je njihov efekat?
„Ono što odvraća učinioce to je izvesnost kažnjavanja, ne toliko sama zaprećena kazna jer mi vidimo da se ta krivična dela ponavljaju. Stvar je u tome što mi nekako ne zaustavljamo učinioce krivičnih dela na početku, imamo krivično delo nedozvoljene polne radnje, za koje je i dalje pored ostalih predviđena novčana kazna. Mi nekako podižemo kazne za teža krivična dela, a zaboravljamo da bi trebalo nešto da uradimo na samom početku. Veliki broj toga počinje od nedozvoljenih polnih radnji, koji nažalost, ako ne budu zaustavljeni čine teža krivična dela“, napominje Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.
Macanovićeva je i ranije ukazivala na promenu Krivičnog zakonika. Na pitanje kako bi on trebalo da se promeni navodi da bi prvenstveno, trebalo promeniti definiciju silovanja.
„Srbija kada je ratifikovala Istanbulsku konvenciju, mi smo se obavezali da ćemo definifiju silovanja, koja je zastarela, uskladiti sa ostatkom sveta. A to je da taj nedostatak saglasnosti na seksualni odnos bude osnovni element tog krivičnog dela i mi nikako da dođemo do te definicije. Ono što je naš najveći problem to što se ne veruje žrtvama“, dodaje Macanovićeva.
Prethodnih meseci se mnogo govorilo i o tome da treba Krivični zakonik da obuhvati i nova krivična dela koje je doneo moderni način života. Na pitanje da li se ide u tom pravcu Marina Barbir smatra da sada jeste trenutak da se tako nešto uradi.
„Ali sve to uz veliku, široku, stručnu raspravu“, naglašava Barbirova.
Izvor: RTS
