Prema najnovijim podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, ukupno 583 pedofila je registrovano u Srbiji, potvrđeno je za Euronews Srbija iz ove uprave.
Od jula do novembra, od kada je Euronews Srbija imao poslednji uvid u ove podatke, ovaj broj se povećao za 39. Inače, ovaj Registar je donet septembru 2015. godine i od tada se vodi evidencija.
Međutim, kada je reč o seksualnim predatorima, pedofili koji su u registru samo su jedan deo ovog ozbiljnog problema.
Andrijana Radoičić Nedeljković iz NVO Atine kaže, međutim, za Euronews Srbija da su ove brojke u realnosti mnogo veće nego „na papiru“ i navodi da bi njihovom smanjenju mogla pre svega da utiče prevencija.
„Taj zvaničan podatak o broju registrovanih pedofila je daleko od realne ciifre. Mi imamo mnogo veći problem od onoga što prepoznajemo sistemski. Problem je u tome što ne znamo kako se konkretni slučajevi odvijaju dalje. Mislim da bez tog dela mi samo pričamo o nečemu, a nemamo realnu sliku„, kaže Radoičić Nedeljković.
Šta podrazumeva Registar i ko se nalazi u njemu?
Neka od krivičnih dela zbog kojih osuđeni mogu da se nađu u registru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija jesu: silovanje, obljuba sa detetom, nedozvoljene polne radnje, podvođenje, posredovanje u vršenju prostitucije, iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju.
Kako su iz Uprave objasnili za Euronews Srbija, Registar sadrži i određene podatke osuđnog zbog lakšeg prepoznavanja i identifikacije. Ti podaci, kažu prodazumevaju njegovo ime i prezime, matični broj, adresu, prebivalište ali i podatke koje koje ukazuju na njegove fizičke karatkeristike – urođene ili neurođene.
„U Registru se nalaze podaci o tome da li osuđeni ima neku karakteristiku, na primer tetovažu, ali važno je da posedujemo i njegovu fotografiju. Takođe, imamo detalje o krivičnom delu i kazni na koju je osuđen, podatke o pravnim posledicama osude, podatke o sprovođenju posebnih mera propisanih zakonom, kao i DNK profil osuđenog„, navode iz Uprave.
Objašnajvaju takođe da se na podatke sadržane u Registru primenjuju odredbe zakona koji uređuju zaštitu podataka o ličnosti i tajnosti podataka. To zapravo znači da podaci iz Registra nisu javni.
„Učiniocu krivičnog dela sud ne može ublažiti kaznu niti se on može uslovno otpustiti. Krivično gonjenje i izvršenje kazne ne zastarevaju za krivična dela ovog zakona koja su izvršena prema maloletnim licima„, navode iz Uprave.
Kako objašnajvaju podaci iz evidencije mogu da se daju sudu, javnom tužiocu i policiji i to u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi. Takođe, mogu se dati i državnom organu, preduzeću, organizaciji ili preduzetniku, ukoliko još traju pravne posledice osude i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu. Podaci iz posebne evidencije mogu se dati još i inostranim državnim organima, i to u skladu sa međunarodnim sporazumom.
Takođe, iz Uprave dodaju da počinioci ovih krivičnih dela imaju i meru obaveznog javljanja organu policije i organu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, tačnije Povereničkoj kancelariji, koja se bavi sprovođenjem i kontrolom posebnih mera iz ovog zakona, i dužni su da to urade do 15. u mesecu.
Da li je u strožoj kaznenoj politici rešenje?
Međutim i pored postojećeg Registra, koji je nastao kao posledica uvođenja Marijinog zakona koji je donet u Srbiji 2013. godine, u javnosti je više puta dovođen u pitanje zakonski okvir i adekvatnost kaznene politika.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u oktobru predložio Vladi Srbije izmene postojećih zakona o silovateljima i pedofilima koji podrazumeva doživotnu robiju za najteža dela. On je tada naveo da je podneo Vladi akt za izmenu krivičnog zakonika u nekoliko odredbi.
Potom je Vlada, poslednjeg dana oktobra, usvojila Zaključak povodom inicijative predsednika Republike Srbije za izmenu Krivičnog zakonika, koja ima za cilj pooštravanje kaznene politike u odnosu na krivična dela silovanja i nasilja u porodici.
U inicijativi je predložena kazna zatvora za krivično delo silovanja od pet do dvadeset godina, sa mogućnošću izricanja i doživotne kazna zatvora, kao i pooštravanje kaznene politike u odnosu na krivično delo nasilje u porodici.
„Ministarstvo pravde će, u narednom periodu, raditi na Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, u skladu sa predloženom inicijativom. Za potrebe izrade ovog nacrta biće obrazovana i radna grupa, sastavljena od predstavnika svih nadležnih državnih organa i stručne javnosti, a nakon čega će uslediti javna rasparava u kojoj će biti omogućeno učešće zainteresovane javnosti, stručnih institucija i pojedinaca„, saopšteno je iz Vlade Srbije.
Vučić je, kada je najavljivao strožu kaznenu politiku da će se nove kazne odnositi za povećanja kazni za silovatelje, za obljubu nad detetom i nemoćnim licem.
„Do sada je bilo od pet do 12 godina, od sada od pet do 20 godina. Sa mogućnošću doživotne robije. Ako je delo učinjeno prema detetu, kažnjavaće se najmanje 10 godina, do doživotne robije. Najteže kazne sam predvideo. Imali smo i obljubu zloupotrebom položaja, koja će sada biti od 6 meseci do 5 godina. Dakle sve kazne su podignute„, rekao je Vučić.
Radoičić Nedeljković iz NVO Atine smatra da je prevencija u ovom slučaju veoma važna. Kako dodaje, ključno u svemu tome je i sprovođenje već postojećih zakona, jer se na taj način može ocenili jesu li oni dobri ili ne.
Saglasna je da je stoža kaznena politika potrebna Srbiji, ali dodaje da pre toga je potrebno fokusirati se na sprovođenje postojećih zakona.
Četiri vrste predatora i gde vrebaju
Saša Živanović, potpredsednik Beogradskog Instituta za bezbednosni menadžment i bivši načelnik Odeljenja za visokotehnološki kriminal Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), koji je inače osam godina bio deo akcije „Armagedon“, rekao je ranije za Euronews Srbija da predatori najviše vrebaju na i da postoji četiri kategorije predatora na internetu i da se upravo to koliko su aktivni određuje koliko lako mogu da budu uhvaćeni.
„Prvi su takozvani kolekcionari. Oni pristupaju pedofilskim stranicama i preuzimaju sadržaj na svoje uređaje. Druga kategorija su kolekcionari distributeri i oni preko skrivenih foruma razmenjuju saznanja i savete sa ostalima, u trećoj grupi su poznati kao proizvođači i oni proizvode i prodaju pedofilski materijal. Svima njima je lakše ući u trag ako se uporede sa četvrtom grupom, to su ‘predatori voajeri’ koji samo pristupaju stranicama na kojima se nalazi pedofilski sadržaj. Oni zapravo ne preuzimaju materijal, pa im je zbog toga teško ući u trag„, objašnjava Živanović.
Kaže da je tokom svog učešća u akciji „Armagedon“ srpska policija na početku bila zaprepašćena koliko su zapravo internet predatori zastupljeni kod nas.
Radoičić Nedeljković dodaje da je činjenica da je internet postao sredstvo na kojem predatori najviše vrebaju, i pored činjenice što je pedofilija dosta starija od njega.
„Deca sada na ovaj način dostupnija. Čak i dok sede u svojoj kući i ispred svojih ekrana. Oni na internetu ne znaju pravu stranu onoga koga tamo i upoznaju. Mogu da misle da pričaju sa nekim ko je njihov vršnjak a da to zapravo nije istina. Na ovaj način je počiniocima krivičnog dela mnogo isplativije da vrbuju žrtve tu, jer je mnogo manja šansa da budu probađeni. Sa druge strane, ni roditelji nisu upućeni toliko u to kako da zaštite decu na intenetu, dok ovako, fizički, mogu da imaju veću kontrolu„, kaže ona.
Kako se zaštiti?
Javni podatak je da je u svakom trenutku na internetu preko 750.000 internet predatora. Ovde nije reč o ukupnom broju, već o onima koji u svakom trenutku 24 časa dnevno vreba decu putem interneta, društvenih mreža i drugih popularnih online servisa.
Sagovornici Euronews Srbija navode da je vrlo važno da roditelji budu upućeni u internet svet svog deteta od prvog momenta korišćenja. Uvek treba da pitaju decu: šta posećuju na internetu, s kim četuju, ko stupa u kontakt s njima.
Ovi slučajevi mogu se mogu se prijaviti u najbližoj policijskoj stanici po mestu prebivališta, ali i direktno Odseku za suzbijanje nedozvoljenih i štetnih sadržaja na internetu putem elektronske pošte prijavipedofiliju@mup.gov.rs ili Nacinonalnom kontakt centru na broj 19833 i da zatraže savet ili prijave nasilje ili nešto neprilično na internetu.
Izvor: Euronews Srbija
