„Veliki broj naših sugrađana u skoro svim selima, pa i u samom gradu živi u siromaštvu ili na ivici bede“, kaže se u saopštenju SP Dveri OO Gornji Milanovac koje prenosimo u celosti.
„Kako im pomoći? Šta učiniti da žive život dostojan čoveka, koliko toliko u skladu sa vekom u kome žive i iznad svega bezbedno?
Primanja su im minimalna, od deset do dvadeset hiljada. Najčešće žive sami, ne mogu da ostvare čak ni najminimalniju socijalnu pomoć, niti imaju bilo kakve olakšice za račune.
Pojedini nemaju nikakva primanja, nemaju ni struju ni vodu. Imaju doduše besplatne autobuske karte, ali one im nište ne znače. Većina njih zbog bolesti ne mogu sami ni do autobuske stanice, a kamoli da bez tuđe pomoći uđu u autobus.
U Srbiji skoro sto hiljada penzionera ima penzije manje od deset hiljada dinara. Koliki je tačno broj takvih slučajeva u našoj opštini? Oni, a i njihove kolege koje primaju malo veće penzije, za život imaju dovoljno jedva za petnaest dana, a do narednog desetog žive od onoga što im rođaci i komšije donesu ili daju.
Posebno su ugroženi oni koji su bolesni. Pored bolesti i nemaštine mnogo su problematičniji uslovi u kojima, da kažemo, žive. Bez obzira koliko su teško bolesni, najčešće ne mogu da dobiju tuđu negu. A ona bi im mnogo značila. Mogli bi nekome da plate da ode po lekove i namirnice, da im spremi jelo i očisti kuću. Na žalost ne mogu to dobiti jer su još uvek koliko – toliko pokretni, mogu sami da odu u klozet, da se presvuku i uzimaju hranu. To što ne mogu sami sebi da spreaju hranu, što ne mogu sami da se okupaju, održavaju higijenu, iscepaju drva i nalože vatru, što ne mogu sami da odu u kupovinu i kod lekara, koga to interesuje!
Većina ih nema ni prava na socijalnu pomoć jer im je prevelika penzija!?
Ne mogu da dobiju ni status energetski zaštićenog kupca, jer između ostalog imaju zemlju i prevelike kvadrature stambenog prostora!? A o kakvom se stambenom prostoru radi? Pošto ne primaju socijalnu pomoć ne mogu biti oslobođeni ni takse za TV pretplatu.
A zašto?
Razlog je banalan. Neki državni službenici u svojim udobnim i toplim kancelarijama odredili su nekakve birokratske limite. Neki drugi lokalni službenici ih se strogo pridržavaju. A šta da rade oni koji se ne uklapaju u te limite? I to za samo deset, sto ili hiljadu dinara. Ili pak za deset ari zemlje koju odavno niko ne obrađuje i deset kvadrata stambenog prostora.
Zar nije poštenije da se odredi minimalna visina primanja koja je neophodna da jedno domaćinstvo, shodno broju članova, može normalno da živi i da ima za osnovne životne potrebe. Tu treba uračunati sva primanja: plate, penzije, stipendije, socijalne pomoći, tuđu negu i sve druge dodatke koje to domaćinstvo prima.
Svako ko ima manja primanja od te sume mora od države da dobije razliku. Nešto kao minimalna cena rada za zaposlene. Može da se zove i socijalna penzija.
I na kraju nekoliko pitanja za direktora Centra za socijalni rad u Gornjem Milanovcu:
Da li Centar ima preciznu evidenciju meštana naše opštine koji žive na rubu egzistencije?
Da li je napravljena socijalna karta za najsiromašnije žitelje naše opštine i kada će?
Da li Centar ima zakonsku obavezu da interveniše po službenoj dužnosti u slučajevima kada je ljudima kojima su životi ugroženi potrebna pomoć, a bez da je oni sami traže, pa čak i ako je ne prihvataju,“ stoji u saopštenju koje potpisuje medijski tim SP Dveri OO Gornji Milanovac.
*Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije. GMinfo nije autor teksta.
Pratite nas i na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu.