Nemačka traži sve više radnika sa prostora Zapadnog Balkana, pa bi uskoro državljani Srbije i iz komšijskih zemalja mogli da dobiju povlašćeni pristup nemačkom tržištu rada. Te olakšice ogledaju se u dupliranim godišnjim kvotama na 50.000 radnika i uvođenju „karte šansi“, jedne vrste zelenog kartona.
Uz olakšice koje zemlje Zapadne Evrope uvode, nerealno je očekivati da ljudi ovde ostanu, ako se nešto hitno ne promeni, ocenjuje za N1 Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije (UPS).
Ona kaže da se u ovom trenutku u Nemačkoj najviše traže medicinski radnici, lekari, stomatološke i medicinske sestre, gerontološke sestre, ali i svi zanati, kao i kuvari, pomoćni kuvari, sobarice…
„Širok je spektar zanimanja, ali najviše su u pitanju sektor ugostiteljstva, građevine, medicine i uslužnih delatnosti„, kaže Jevtović za N1.
Najveći razlog zbog kog naši radnici odlaze jeste novac, ali se to ne odnosi na sva zanimanja.
„Medicinari više nisu u tolikom problemu s novcem, već žele da se poštuje njihova profesija, koja ovde, prema njihovim navodima, nije toliko cenjena. Zanatski poslovi su plaćeniji nego ovde jer nemačka privreda i BDP ne može da se poredi sa našim BDP-om„, istakla je Jevtović.
Na pitanje imamo li mi te radne snage ili smo već u problemu, kaže da nama nedostaju kako sezonski radnici, tako i svi oni koje je navela, a koji odlaze u inostranstvo.
„Sa svim olakšicama koje zemlje Zapadne Evrope uvode nije realno očekivati da ljudi ovde ostanu ako se nešto ne promeni„, istakla je ona i naglasila da je zbog toga Unija poslodavaca pokrenula inicijativu za reformu obrazovnog sistema – da se promovišu zanatski poslovi.
Podseća da se sada na zanimanja koja su deficitarna upiše po troje đaka, na primer u odeljenje tesara, od kog bi kada bi postojao kadar, ovde moglo dobro da se živi.
Prema njenim rečima, dualno obrazovanje jeste dalo rezultate, ali su nedavno bile izmene zakona pošto su se u prvobitnoj primeni uočile manjkavosti i zakon se sada menja kao bi se što više poslodavaca i dece animiralo da se uključi u tu priču.
„Sve je u promociji, da se promovišu zanatski poslovi i roditeljima i deci da bi se taj disbalans na tržištu radne snage anulirao„, zaključuje Jevtović.
Demograf Vladimir Nikitović za N1 kaže odliv naše radne snage postoji ne samo sada sa „šansa kartom“, već od 2016. godine i uvođenja regulativa za Zapadni Balkan kojim su značajno olakšani uslovi za ulazak naših radnika u Nemačku.
Pored toga, kako dodaje, mi imamo isti demografski problem kao Nemačka i niske stope rađanja koje su uzrokovale manjak radne snage, a posebno je kod nas uticala ta strukturna nepazaposlenost i razlika u platama koja kod najinteresantnijih zanimanja ide prema 1:5, 1:6 u korist Nemačke.
Ipak, kako dodaje, nadu uliva to što su migracije prema Nemačkoj privremenog, cirkularnog karaktera i naši radnici poslednjih godina ne odlaze sa namerom da se trajno isele, već zbog ogromne razlike u platama, da akumuliraju što više sredstava i vrate se ovde.
Migracije se, kako dodaje, ne mogu sprečiti i činjenica jeste da se mi već suočavamo i sa uvozom radne snage.
„Koliko god to nama do pre par godina delovalo nezamislivo da smo mi primamljiva destinacija – mi to jesmo„, kaže Nikitović i dodaje da ljudi iz Indije i Pakistana nisu teška sirotinja kao u podsaharskoj Africi, na primer, i uspevaju da izađu iz tih zemalja i dokopaju se ovog dela Evrope.
„Dobar deo tih ljudi će imati priliku da ostane ovde„, kaže Nikitović i ističe da je to poruka i za naše političare ako želimo da vratimo deo naših ljudi da je jedina šansa da premostimo taj period kada odlaze, da uvozimo radnu snagu ako imamo nameru da do oporavka demografske strukture dođe.
Izvor: N1