Građani se sve više žale na rast mesečnih obaveza prema bankama, navodi Udruženje bankarskih klijenata Efektiva.
Oni upozoravaju da povećanje kamatnih stopa ne utiče samo na rast rate kredita, već menja i strukturu otplate.
Takođe, čini da glavnica sporije opada, a da raste udeo ukupne kamate koja se plaća.
Početkom prošle godine, vrednost šestomesečnog euribora (6m), koji čini deo kamatne stope uglavnom kod stambenih kredita u evrima sa promenljivom kamatom, bila je oko -0,5 odsto, a godinu dana kasnije, ta vrednost iznosi 2,8, što je rast za oko 3,2 odsto, kažu u Efektivi.
U istom periodu, vrednost 6m belibora, koji predstavlja deo kamatne stope kod dinarskih kredita sa promenljivom kamatom, početkom godine bila 1,1 odsto, a sada iznosi 5,1, što je rast za četiri odsto. Osim na rast mesečnih obaveza, povećanje kamatne stope utiče i na strukturu kamate u okviru jedne mesečne rate.
Na primer, kredit od 80.000 evra, uzet pre pet godina na rok od 300 meseci, sa kamatom od 6m evribor plus 2,5 odsto marže. Početkom prošle godine, ukupna kamatna stopa na taj kredit iznosila je -0,5 plus 2,5 = 2,0 odsto, što je formiralo ratu od 339 evra. Strukturu te rate činila je kamata u iznosu od 117 evra i glavnica od 222 evra.
Sa početkom ove godine i očitanom vrednošću 6m evrobira od 2,7 odsto, ukupna kamata je 2,7 + 2,5 = 5,2 odsto. Na ostatak duga, posle pet godina otplate, nova mesečna rata iznosi 450 evra. Strukturu te rate čini 290 evra kamate i 159 evra glavnice.
Dakle, osim povećanja mesečne rate od 111 evra, promenila se i visina opadanja glavnice, koja se smanjila za 63 evra. To znači da korisnik, plaćanjem kredita, sporije otplaćuje glavnicu duga, dok u isto vreme plaća veću kamatu, čija otplata se povećala za 173 evra u jednoj rati (smanjivaće se daljom otplatom).
Da je kredit ostao na prvobitnoj kamati od dva odsto, ukupno plaćena kamata iznosila bi 21.725 evra. Sa povećanjem kamate na 5,2 i projekcijom da ona ostane takva do kraja otplate, ukupno plaćena kamata iznosila bi 48.300 evra.
Naravno, ipak je za očekivati da evribor u nekom trenutku krene da pada, pa će taj iznos biti manji, ali u periodu dok raste, raste i taj deo kamate koji se plaća kroz mesečne rate.
Kada su u pitanju dinarski krediti, na primer 500.000 din na 60 meseci sa kamatnom stopom od 6m belibor plus 5,0 odsto marže, koji je podignut pre godinu dana. Na početku otplate, kamatna stopa je iznosila 1,1 plus 5 = 6,1 odsto kamate, što je formiralo mesečnu ratu od 9.690 din, od čega je 2.542 din kamata a 7.148 din je glavnica.
Posle godinu dana, početkom ove godine, na preostali dug, obračunava se nova kamatna stopa od 5,1 + 5 = 10,1 odsto, što daje novu ratu od 10.464 din, od čega je 3.466 din kamata, a 6.998 din glavnica. To znači, osim povećanja mesečne rate od 774 din, smanjila se otplata glavnice za 150 din, a povećao udeo kamate za 924 din.
Da je kredit imao početnu kamatnu stopu od 6,1 odsto, ukupno plaćena kamata bi iznosila 81.38 din, a ako kamatna stopa do kraja ostane 10,1 odsto, ukupno plaćena kamata iznosiće 118.495 dinara.
Efektiva ističe da te računice pokazuju da povećanje kamatne stope, ne utiče samo na rast mesečne obaveze (rate kredita), već menja i strukturu otplate i čini da glavnica sporija opada, a udeo ukupne kamate koja se plaća, raste. Takođe, Efektiva ističe da korisnici stambenih dugovoročnih kredita u evrima, imaju veći problem sa rastom kamatnih stopa, iako je evribor ojačao manje nego belibor.
Najveći krivac tome je ročnost kredita, što znači da se na kredite sa dužim rokom otplate, efekat povećanja kamatne stope značajno više oseti, navedeno je u saopštenju.
Izvor: Tanjug
