Tokom praznika trošilo se preko mere, sada je vreme za stezanje kaiša

Premier nikad brzi gm 600x130 1 92

Prošle godine inflacija u Srbiji iznosila je 15,1 posto. Na primer, za godinu dana ogrev je poskupeo više od 50 odsto, a mleko, sir i jaja više od 40 procenata. Zahvaljujući rastu cena, mnogi su prinuđeni da smanje potrošnju. Ipak, zbog praznika koji su za nama, neki su trošili preko mere, a sada u radnjama vlada januarsko zatišje.

Kažu da je januar najduži mesec u godini. Praznici su prošli, mnogi su se opustili i trošili preko mere, a sada su prinuđeni da stežu kaiš.

Trgovci kažu da im je praznički promet bio veći.

„Tokom ovogodišnjih praznika zabeležena je oko 10 odsto veća tražnja. Imali smo oko 4.000 artikala u svakom trenutku na nekoj vrsti akcijskog sniženja i zabeležen je šest odsto veći broj kupaca u odnosu na godinu pre. Kada govorimo o pojedinačnim artiklima, najviše su tražili voće, povrće, piće, vodu, kafu i tradicionalno praseće meso“, kaže Milica Popović Delez Srbija.

Izgleda da potrošačima cene predstavljaju najveći problem.

„Najčešće žalbe potrošača su na rast cena, posebno na rast cena hrane. Preporuka mene i Pokreta za zaštitu potrošača je da obrate pažnju na razlike u cenama koje postoje, jer su one veoma velike, kreću se i do 30 odsto. Dakle, prikupljanjem tih cena potrošači mogu na određen način i u određenoj meri da zaštite svoje ekonomske interese“, navodi Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača.

Kao odgovor na krizu, primetan je ekstreman rast akcijskih ponuda, a i udeo privatnih robnih marki u Srbiji je u porastu. Procenjuje se da varira između 15 i 25 odsto.

„U pitanju su mogućnosti vanrednih ozbiljnih ušteda, sa druge strane i kupovine proizvoda koji imaju zadovoljavajući kvalitet. Konkurencija na strani privatnih robnih marki sve više ide u pravcu kvalitetnih roba, dakle onoga što se zove najbolja vrednost za novac, što i siromašnim i bogatijim slojevima stanovništva pruža šansu da uštede“, poručuje prof. Zoran Bogetić sa Ekonomskog fakulteta.

U Evropi, konkurencija privatnih robnih marki je znatno izraženija. Na pojedinim tržištima dostiže gotovo 50 procenata.

rts.rs

Podeli ovaj članak sa ostalim prijateljima