U Srbiji trenutno 16 kompanija sprovodi geološka istraživanja, odnosno traži zlato, a kopanjem ruda bave tri firme.
Sve kompanije su registrovane u Srbiji, a većina je sa vlasničkim kapitalom iz inostranstva.
Za zlatom se traga i na teritoriji Čačka, a istraživanja rude vrši kompanija “Konstantin Recources“. Ova kompanija, osim na području Čačka, istraživanja obavlja i na teritoriji Požege, tačnije u ataru sela Duškovci.
U rejonu Takova nalazišta zlata ispituje kompanija “Metalfer Boranja“.
Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Rade Jelenković je izjavio za Euronews Srbija da Srbija nije najbogatija po količini zlata u Evropi, ali da ne odstupa značajno u odnosu na susedne države, poput Rumunije i Bugarske. Međutim, gledajući površinu i broj stanovnika, Jelenković smatra da možemo reći da imamo dovoljno zlata za višedecenijsku eksploataciju.
– Kada se govori o ukupnoj količini zlata u Srbiji, treba praviti razliku između ukupnih mineralnih i rudnih resursa zlata, odnosno onog njihovog dela za koji je dokazana tehnička izvodljivost, ekonomska isplativost i ekološka prihvatljivost. Ukupni mineralni resursi zlata su u Srbiji veoma značajni – iznose oko 600 tona zlata u metalu, dok su rudne rezerve značajno manje i ne prelaze 250 tona. To znači da su potrebna dodatna istraživanja i ulaganja u nove tehnologije – naglasio je Jelenković.
Govoreći o tome šta Srbija dobija od pronađenog zlata s obzirom na to da je ono “u rukama stranaca“, Jelenković je istakao da je, prema Ustavu, mineralno bogatstvo vlasništvo naroda, a ne stranih kompanija i da firme koje eksploatišu to bogatstvo moraju da plaćaju rudnu rentu.
– U slučaju zlata je to pet odsto od neto povraćaja iz topionice, od čega je oko 40 prihod lokalne zajednice, a 60 odsto prihod Republike – navodi Jelenković.
Izvor: Morava info, Euronews Srbija