Iz godine u godinu raste broj krivičnih prijava i osuda zbog polnog uznemiravanja, pokazuju zvanični podaci.
Ipak, iako je broj onih koji odlučuju da podnesu krivičnu prijavu zbog ovog dela sve veći, on ni izbliza ne oslikava raširenost seksualnog uznemiravanja u Srbiji, piše list Danas.
Od 2016. godine Krivični zakon obuhvata krivično delo polno uznemiravanja, koje podrazumeva svaki verbalni i fizički postupak koji vređa dostojanstvo žrtve i izaziva strah, odnosno ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.
U prvoj godini primene izmenjenog Krivičnog zakona bilo je 25 krivičnih prijava zbog polnog uznemiravanja, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, koji objavljuje jednom godišnje publikacije o punoletnim učiniocima krivičnih dela. Narednih godina ovaj broj je rastao, tako da je zaključno sa 2021. godinom, bilo ukupno 650 krivičnih prijava.
Podaci RZS takođe otkrivaju i da je u periodu od 2017. do 2021. godine zbog polnog uznemiravanja bilo 238 osuda, među kojima je 55 lica osuđeno na kaznu zatvora uglavnom manju od godinu dana.
Vanja Macanović, advokatica Autonomnog ženskog centra, objašnjava za Danas da u slučaju kada je žrtva polnog uznemiravanja maloletna osoba, delo se goni po službenoj dužnosti, dok kada se radi o punoletnoj osobi sama oštećena podnosi optužni predlog.
„Naše iskustvo pokazuje da niko ne prijavljuje polno uznemiravanje kada se to prvi put desi kao pojedinačan slučaj. Uglavnom se prijavljuje kad se nagomila više takvih situacija i kada upozorenja da se sa takvim ponašanjem prestane ne urode plodom“, kaže Macanović.
Ona dodaje da je dobro što je Krivični zakon izmenjen da obuhvati ovo delo, te da je pomak što se ovakvi slučajevi procesuiraju.
Međutim, Macanović ističe da sama pravna zaštita nije dovoljna i da je važna promena i u drugim sferama s obzirom na to koliko je seksualno uznemiravanje raširena i normalizovana pojava u Srbiji.
Upravo ovo potvrđuje OEBS-ovo istraživanje iz 2019. godine rađeno na reprezentativnom uzorku, koje je pokazalo da je 42 odsto žena starijih od 15 godina u Srbiji imalo iskustvo seksualnog uznemiravanja. To znači da je seksualno uznemiravanje doživelo 1,1 milion žena.
Među vidovima seksualnog uznemiravanja žene su najčešće prijavljivale neprikladno zastrašujuće posmatranje, napadna i uvredljiva pitanja o privatnom životu, seksualno sugestivne komentare i viceve, neželjeno grljenje i ljubljenje, nametljive komentare o izgledu, neprikladne pozive za izlazak…
Manji procenat doživeo je neprikladno i uvredljivo napadanje na internetu ili dobijanje seksualno eksplicitnih i uvredljivih SMS poruka odnosno mejlova.
Profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Marija Babović, jedna od autorki istraživanja, kaže za Danas da je rezultati koji su dobijeni nisu iznenadili.
„Očekivala sam i veći procenat imajući u vidu koliko je seksualno uznemiravanje prisutno i kolika tolerancija u društvu postoji, zbog čega su žene čak i prinuđene da takve komentare ili postupke shvate kao kompliment“, navodi Babović.
Ona ističe da istraživanja generalno uspeju da detektuju samo „vrh ledenog brega“, te da niti su sve žene spremne da podele svoje iskustvo niti mogu da verbalizuju.
Istraživanje je pokazalo da žrtve uznemiravanja najčešće osećaju stid, ljutnju, uznemirenost i strah.
Trećina je bila anksiozna nakon događaja a deset odsto je imalo problema sa spavanjem i nešto manje je iskusilo depresivnost.
Najveći procenat žena nikome nije prijavio seksualno uznemiravanje. Žene koje su to učinile uglavnom su se poveravale bliskim osobama – prijateljima, porodici i partnerima a tek 2,5 odsto ih je prijavilo seksualno uznemiravanje policiji.
Specifičnost
Marija Babović objašnjava da je istraživanje detektovalo i jednu specifičnost – a to su situacije kada žene učestvuju u seksualnom uznemiravanju.
„Na ovim prostorima nisu retke situacije da starije žene imaju komentare na račun mlađih koji zadiru u lični prostor i koji su povezani sa seksualnošću. To je jedan karakterističan kulturni obrazac koji se i ne percepira kao seksualno uznemiravanje iako stvara ista osećanja kod osobe koje to doživljava“, navodi Babović.
Prijavi nasilje:
Policija: 192
Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu: 0800-10-10-10, besplatan poziv radnim danima od 10 do 20h
Sigurna ženska kuća Novi Sad, CSR: 021/6465746, svakog dana od 00 do 24h
Novi Sad „Iz kruga Vojvodina“: 021/447-040, 066/447-040, 0800-10-10-10 radnim danima 09 – 16h
Autonomni ženski centar – SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja: 0800 100 007, od 10 do 20h
Prijava nasilja u porodici (MUP): 0800-100-600
Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom: 2645-328, radnim danom od 10 do 20h
SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja: 3626-006, od 14 do 18h
SOS Dečja linija „Broj za problem tvoj“: 0800-123456, besplatni i poverljivi pozivi (0-24h)