Kaže narod da ne može da svane dok se ne probudimo. Narod u Srbiji je počeo da se budi i to je najlepša stvar koja je mogla da nam se desi na početku ove godine.
Krenuo je Beograd, a onda su krenuli i Kragujevac, Kuršumlija, Niš, Novi Sad, Šabac, Bor, Zaječar, Gornji Milanovac, Prokuplje… Požega nije ni prestajala. Neko subotom, neko dan ranije. I nije važno kada i gde, važno je da se šetamo. Važno je da ovo ludilo koje vlada državom načnemo zdravim razumom koji i dalje stanuje u našoj lepoj državi.
Izvesna kvaziorganizacija koja sebe naziva Srpskom naprednom strankom okupirala je Srbiju. Zasnovana na golom interesu, pretnjama, ucenama, strahu i podaništvu, ne bira ni vreme, ni mesto, a ni sredstva ne bi li nas još više ukopali ispod dna na kojem smo nekada bili.
Zato raduje ta iskra slobode koja tinja širom Srbije. Možda je i najveća, posle Beograda, ona u Kragujevcu. Pet hiljada ljudi šeta svake subote, dostojanstveno i uzdignuta čela. Neko bi rekao da je to malo ako se ima u vidu da u ovom gradu živi 200.000 ljudi. Ima, međutim, jedna zanimljiva činjenica. Onih koji dobrovoljno dođu svake subote ima mnogo više od onih iz autobusa koji su primorani, ucenjeni i zastrašeni morali da idu na miting podrške ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. I to je prva velika pobeda, a da je možda Kragujevčani nisu ni svesni.
Neko je u inat Kragujevčanima kaznio te divne ljude i uvalio im Tominog malog za gradonačelnika. Ništa taj Tomin mali nije uspeo da uradi za ovaj grad. Kažu Kragujevčani da nijedna zgrada nije okrečena za njegovog mandata. Sve ono što Kragujevac čini lepim i velikim urađeno je mnogo ranije nego što je Tomin mali zaseo kao šeik na čelo grada u centru Srbije. Nije sposoban ni da ovaj veliki grad učini čistim. Kažu i da je na tom mestu samo zbog toga da se Toma ne bi oteo kontroli i formirao svoju stranku razočaran onim što je doživeo od svog potrčka koji je avanzovao u Prvorođenog.
Kragujevac je budniji od ostalog dela Srbije i to sa debelim razlogom. Nema to toliko veze sa time što su se velike bune dešavale upravo u tom gradu, već više sa time što tu žive dostojanstveni ljudi koji ne žele da im tamo neki mali i razna potrčka rešavaju sudbinu. Kragujevac nije zaslužio ovakvu nesposobnu vlast. Dobio je i sve one podguzne muve koje sa takvim nesposobnjakovićima idu. Sposobni su samo da sprovode partijska naređenja. Pogledajte samo koliko je miliona evra država Srbija prosledila Kragujevcu, a koliko je, npr, Šapcu. I opet, Kragujevac tone pod naprednjacima sve dublje i dublje.
Svi ti dobri ljudi koji šetaju u Kragujevcu nisu ni izmanipulisani, niti će biti. Traže normalnost u ovo ludo vreme. I ne traže je od vlasti, jer vlast je toliko nedemokratska i bahata da je ne zanima ništa što nije interes Prvorođenog i SNS. Traže od sebe, ali i od opozicije. Žele zdravu i normalnu Srbiju, i spremni su da se za nju bore bez da gledaju ko je levo, ko je desno. Umorni su više od podela, mozganja, razmaženosti. Žele normalnost i dobiće je.
Jedno od prvih pitanja koje sam postavio nekima od tih dobrih ljudi bilo je – gde je Veroljub Stevanović. Rekli su mi da ga nema, da ne dolazi na proteste, i da je pre neki dan imao sastanak sa Prvorođenim u Beogradu. Spreman je, kažu, da se „žrtvuje“ i da u dogovoru sa Prvorođenim preuzme grad od nesposobnog Tominog malog. A da je nesposoban, to misle i jedni i drugi u Kragujevcu.
I sada dolazimo do pitanja opozicije. Neko je u Kragujevcu lepo primetio, da ako Prvorođeni neće i ne želi da priča sa opozicijom, i ne mora. Sa opozicijom će da razgovara narod. A narod i u Kragujevcu i u svim drugim gradovima gde šeta jasno traži da se napuste sve institucije koje je Prvorođeni privatizovao i bojkot svih izbora dok se ne utvrde fer i pošteni uslovi. Ko od političara to ne shvati, a šeta iz sedmice u sedmicu sa tim istim građanima pravi se bitnijim i pametnijim od svog naroda. A ne da nije, nego je sitni šićardžija koji gleda sopstveni interes i tom istom narodu želi da i dalje Prvorođeni kroji kapu.
To je poruka koju građani Kragujevca šalju s ljubavlju celoj Srbiji. Građane, koji ne žele da žive u državi u kojoj je bitnije pitanje jednog mladeža od toga ko je ubio Olivera Ivanovića, ako već vlast ne razume, opozicija mora. I građani, međutim, moraju da shvate da je opozicija potrebna ovim protestima. Jedino zajedno, građani i opozicija, uvažavajući jedni druge, mogu da pobede ovu aždaju koja u uništavanju države zbog sopstvene nesposobnosti i zlobe, nema granica. I kada smo već kod buđenja, sa početka teksta, pred zoru je najtamnije.
#izVucicemose
