„Zapisi van vremena i sveta“ jeste intermedijski umetnički rad Katarine Vasiljević, zaokružena postavka koja putem kamena kao glavnog motiva preispituje odnos prirodnog i veštačkog mehanizma. Kao ishodište šireg umetničkog istraživanja, ovaj rad odlikuje celovitost i formalističko jedinstvo prezentacije, kao i upotreba samih medija kao nosilaca značenja.
Proces sticanja neposrednog uvida u pomenutu dihotomiju prirodno/veštačko, Katarina započinje u crtežu, izvođenjem analitičke studije površine kamena, različitih pogleda na njegov oblik i teksturu, kao i studije linijske strukture krugova kao elemenata koji definišu volumen (trodimenzionalnost), menjajući u toj funkciji uobičajeno šrafiranje u slojevima. Međutim, potreba za detaljnim istraživanjem forme dovela je do pomeranja polja interesovanja izvan crteža, u dva međusobno inherentna medija: fotografiju i video – uz inkorporiranje do tada stečenih uvida o materijalnosti kamena, kao i raznih otkrivenih načina da se ovaj prirodni element prikaže.
Pišući fenomenologiju odnosa ljudske mašte i „crteža“ u kamenu u svojoj knjizi ,,Pismo kamenja’’, Rože Kajoa se sa zadivljenošću osvrće na znakove koje je napravila sama priroda. Predstavljajući ih kao čudesna pisma „van upotrebe“ koja čine skup „struktura sveta“, Kajoa navodi najraznorodnije primere organskih zapisa kamena, koji svojom trajnošću odaju „kratkotrajni prolazak jedne vrste“. Korišćenjem objektiva mikroskopa za izradu fotografija u makro planu, kao (optičko-mehaničkog) aparata koji približava vidljive specifičnosti posmatranog (organskog) preparata, Katarina stvara sliku mogućih svetova u nizu, uokvirenih kružnim ramom objektiva. Dok se u fotografijama ogleda stabilnost i postojanost strukture prikazanog motiva, video prikazuje kretanje trajektorijama kojima se ta struktura može detaljnije istražiti.
Video rad – koji preuzima odlike kretanja iz linijskog crteža – posebno ukazuje na nedvosmisleno prisustvo samog tehničkog sredstva, vidljivo u tragovima deformacije fokusa u graničnim registrima objektiva, govoreći da se slika mogućeg sveta ostvaruje jedino sadejstvom organskog i tehničkog elementa. Ovi elementi se međusobno prožimaju i smenjuju neprestano, shodno činjenici da video predstavlja trajanje bez početka i kraja (petlju) i, još jednom, kružnu liniju koja spaja suprotnosti.
Kamenju je, dakle, data uloga sučelja, ono je mesto susreta u kome se krajnosti ogledaju: aparat-preparat, fotografija-video, statično-pokretno, organsko-mehaničko, trajno-efemerno, autor-publika. U ovako datom kontekstu, ponovo vredi spomenuti reči Rožea Kajoe, koji, pozajmljujući glas znaku na jednoj septariji, zaključuje da „strpljenje sveta prevazilazi blesak jedne misli, jednog života, jednog razdoblja“ i da će kamen uvek ostati nemi sagovornik, koji čoveku dozvoljava jedino da samog sebe „odslikava, pod prividom razmišljanja“ o stvarima koje su večne.
Filip Misita
Katarina Vasiljević (2000, Kragujevac) završila je osnovne akademske studije grafičkog dizajna na Filološko-umetničkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu 2022. godine. Trenutno je student master akademskih studija na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na smeru novi mediji, u klasi profesora Vladimira Nikolića. Aktivno je izlagala na mnogobrojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Učestovala je na umetničkoj rezidenciji ,,Art Camp Vasenthien’’ u Nemačkoj.
Kolektivne izložbe
2022:
,,Without restrictions’’, Kunstraum Tangente, Vasenthien, Nemačka
V Međunarodno bijenale grafike, Dom kulture Čačak
16. Međunarodni bijenale umetnosti minijature, Kulturni centar Gornji Milanovac
2021:
Izložba fotografija „Ispod kože“, galerija ,,Podroom’’ i KC ,,Magacin’’, Beograd
Bijenale mladih, Konak kneginje Ljubice, Beograd
mail: kvkatarina55@gmail.com
instagram: ketnisp
