„Ekonomsku krizu, poskupljenja i nestašice znatno više osećaju meštani manjih gradova i opština poput Gornjeg Milanovca za razliku od žitelja administrativnih centara Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca…,“ kaže se u saopštenju SP Dveri OO Gornji Milanovac koje prenosimo u celosti.
„U proteklih godinu dana svedoci smo ogromnog rasta cena. Sve je poskupelo, a najviše osnovne životne namirnice. U Srbiji više nema ekonomske i socijalne stabilnosti. Prosečna porodica ne može izdržati istovremeni rast cena hleba, mleka, mesa, voća, povrća, ogreva, zdravstvenih pregleda i lekova, komunalija, kreditnih rata, zakupnina stanova, bebi opreme, higijene, građevinskog materijala, goriva, užine za đake….
Nema potrebe da vas iko ubeđuje da bolje živite. Dovoljno ja da odete u kupovinu u bilo koju prodavnicu. Danas možete da kupite znatno manje nego što ste za iste pare mogli prošle godine. Posebno brine nestašica i poskupljenje mleka i uvoz mleka iz inostranstva, što je za Srbiju nedopustivo, jer pogađa majke sa malom decom.
Ako samo uporedimo cene u poslednje dve godine dolazimo do saznanja da je litar ulja 2020. godine koštao 140, a danas je 216 dinara (uvećanje od 54%), kilogram šećera je tada iznosio 63 dinara, a danas je 115 dinara (uvećanje od 82.55%), litar mleka je koštao 90 dinara, a danas staje 155 dinara (uvećanje od 58%), dok se kilogram svinjskog buta 2020. godine kupovao za 460 dinara, a danas je njegova cena 750 dinara (uvećanje za 63%).
Ovi artikli su samo primeri koliko je sve poskupelo u poslednje dve godine, a to je slučaj sa gotovo svim proizvodima. Za to vreme rast plata i penzija, kao i drugih primanja nije pratio ova poskupljenja.
Minimalac u Srbiji je povećan sa 30.300 dinara na 35.400 dinara, što je uvećanje od svega 17 odsto i samo pokazuje koliko je pala kupovna moć građana.
Posebno treba istaći da su na udaru bili manji gradovi i opštine poput Gornjeg Milanovca. To smo najviše osetili proteklih meseci kada je bila nestašica šećera i mleka. U velikim gradovima ovi artikli su se mogli i morali barem povremeno pojaviti u slobodnoj prodaji. Ali to nije važilo za Gornji Milanovac.
Takođe administrativni centri poput Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca… imaju više zaposlenih u državnim institucijama i lokalnim upravama, odnosno onih koji su „na budžetu“. Činjenica je da su oni u povoljnijem položaju od radnika u privatnim preduzećima. Svejedno je da li rade u domaćim ili stranim, proizvodnim ili uslužnim, ogromna većina ovih radnika prima „minimalac“.
Jasno nam je da je u celom svetu ekonomska kriza, ali ovolika poskupljenja su zaista ogromna za Srbiju koja spada u red najsiromašnijih država Evrope. Ona su se mogla sprečiti upravo drugačijom ekonomskom politikom, odnosno ulaganjem u domaću poljoprivredu i domaće proizvodne kapacitete, umesto što se ulagalo u strane kompanije koje sav profit iznose iz Srbije.
A dobro je poznata činjenica da nijednu državu u svetu nisu razvile strane, već upravo domaće investicije. Srbija je sa svojom plodnom zemljom i čistom vodom pogodno tle za razvoj poljoprivrede i prehrambene industrije, a ne za razvoj prljavih stranih tehnologija.
Srbiji je potrebna nova ekonomska politika, politika ulaganja u domaće proizvodne kapacitete kako bi se ekonomski i privredno oporavila i kako građani koji žive na jednoj od najplodnijih zemlji u Evropi ne bi plaćali prehrambene i druge proizvode po najvišim cenama.
I na kraju da citiramo direktora informativne službe Srpskog pokreta Dveri, Miodraga Prekovića: „Samo za Nacionalni stadion i prenos utakmica Premijer lige ova vlast daje preko milijardu evra! Zamislite koliko bi srpska privreda i poljoprivreda napredovali da je ovaj novac uložen tamo, što je predlog Dveri!“- stoji u saopštenju koje potpisuje medijski tim SP Dveri OO Gornji Milanovac.
*Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije. GMinfo nije autor teksta.
Pratite nas i na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu.
