Alpinisti ne znaju za strah jer rad na visini je njihov život. Dvojac, Slaviša i Vlastimir Ilić, uz pomoć užadi stiže do visina od kojih se običnim ljudima vrti u glavi.
Rudničanin Slaviša Ilić (64) spojio je lepo i korisno, pa kao beg od svakodnevne trke i gužve koristi svoj hobi kao posao, na kojem kako kaže „odmara glavu“. Viseći često i na visini od nekoliko desetina metara, Slaviša sa sinom Vlastimirom sređuje, uređuje i preuređuje krovove kuća i zgrada u Gornjem Milanovcu, Čačku, po celoj Srbiji.
Mnogi bi rekli da „nema tih para“ za koje bi radili njegov posao.
Slaviša je jedan od ljudi koje možete videti kako vise na fasadama zgrada i čiste oluke na zgradama, prozore, popravlja krovove… Veliki je ljubitelji adrenalina.
Spuštajući se konopcima sprat po sprat, kaže redovno umiva poslovnu zgradu Metalca.
Veliki izazov
– Ovaj posao svakako izaziva strah, ali moram naglasiti da je nama ovo veliki izazov i lepo nam je, jer dok radimo, uživamo u prelepom pogledu – ističe Ilić.
U alpinizam je ušao 2006. godine, dve godine kasnije završava alpinistički kurs kada počinje prijateljstvo sa Bobanom Milovanovićem Bobijem, glavnim intruktorom Planinarskog društva „Kablar“ Čačak
– Tada sam završio kurs i upoznao Bobija. Porodica me u početku nije podržavala, podršku sam imao samo od prijatelja Čokija. On mi je dao osnovnu opremu, jer tada sam bio u lošoj finansijskoj situaciji. I tako sam krenuo. Posao kojim sam se tada bavio je propadao, sve je bilo pred pucanjem. I alpinizam me je spasio u svakom smislu reči. Sada, moja porodica i ja, živimo od toga. Trenutno imam zvanje stariji alpinistički pripravnik, Planinarskog društva „Kablar“ Čačak.
[wpcc-iframe title=”Alpinista Slaviša Ilić na jednom od zadataka (autor videa: Slaviša Ilić)” width=”800″ height=”450″ src=”https://www.youtube.com/embed/4gIwQ58p3BE?feature=oembed” frameborder=”0″ allow=”accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture” allowfullscreen]
Čovek od više zanata
Nakon što je dobijao poslove koje nije znao da radi vremenom je naučio nekoliko zanata. Sa skidanjem ledenica počeo je u Čačku i odmah je uključio sina Vlastimira. Spojio je hobi i posao. Kaže svestan posledica ovog posla.
– Počeo sam tako što sam izvodio sitne radove na krovovima. I tako vidm kada su nekom otišle maije, oluk, kada moraju da se operu prozori. A onda kažu „E, šteta što nisi odžačar.“ Onda vidim mogu i to. Nađem čoveka u Užicu koji me obučio za čišćenje odžaka pa u svoje poslove uvrstim i to. Pre 5-6 godina Bobi me preporuči jednoj firmi koja montira gromobrane. Eto, sada radim i njih. Između ostalog, radio sam na jednoj od kapija Beograda, gde je antena na 20-tak metara visine, a sa vrha zgrade do tla ima još jedno sto metara. Takođe, radio sam gromobran i na Hotel Slaviji. E, u toj situaciji je samo jedan čovek na jednoj šipci – priča Slaviša.
Pre nekoliko dana dobio je poziv sa Zlatibora. Potrebno je da se popenje na vrh novoizgrađene višespratnice, jer su majstori napravili propust u radu pa sada je na Slaviši da se popenje nebu pod oblake i da to popravi.
Kućne ljubimce ne skida sa velikih visina, mada je dobijao poziv iz jedne strane organizacije da im se priključi.
– Pored svega ovoga, alpinističkom metodom sečem i veliko drveće koje može da ugrozi neki objekat. Silazio sam i u bunar dubine 20 metara, čistim oluke po zgradama u Čačku i Milanovcu. Radim maije po kućama i zgradama, sredjujem krovovoe, vršim zaštitu od golubova. I sve to radim u tandemu sa sinom.
Imalo je i neprijatnih situacija, priča nam Slaviša
– Često se zimi penjem po klizavim krovovima kako bi nekom očistio odžak. Tako sam jednom prilikom video da je veoma rizičan teren, ali čovek kod kojeg sam radio, on je insistirao. Krenuo sam, ali kao što sam i predvideo, okliznu sam se. Medjutim, mi u alpinizmu vežbamo kako se zasutavlja prilikom pada. I sreća, uspeo sam da se zaustavim.
Posla ima tokom cele godine
-Prva tri meseca, ove godine, sam se oglašavao. Ali sada, verujte mi, više se krijem jer ne mogu sve da postignem koliko posla ima. Sada naprimer počinju zagušenja odžaka, a uskoro će i skidanje ledenica. Posla ima na sve strane. Ranije sam dosta planinario ali sad od posla ne stižem.
Ovaj alpinista najčešće radi u timu sa nekoliko ljudi, zavisno od posla i vremena za koje zadatak mora biti obavljen. Međutim, najčešće na terenu radi dvojac Slaviša i Vlastimir Ilić. Rade uzduž Srbije pa i po Vojvodini, svuda gde ovakve poslove treba završiti.
Slaviša nema strah od visine. Ističe da je najviši vrh na koji se popeo Jezerski vrh. To je najviši vrh u čitavim Dinarskim Alpama, drugi po visini u Albaniji i šesti po visini na Balkanu. Nalazi se na 2.694 m nadmorske visine.
Kaže da je njegova oprema sigurna, a pogled sa visine na okolinu lek za dušu.
[wpcc-iframe title=”SKIDANJE VELIKE LEDENICE SA ZGRADE – GORNJI MILANOVAC.wmv” width=”800″ height=”600″ src=”https://www.youtube.com/embed/mvkPQPY8luQ?feature=oembed” frameborder=”0″ allow=”accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture” allowfullscreen]
Princip rada na visinama je takav da se oni koji rade na zgradama spuštaju sa njih kao alpinisti. Oprema se montira na vrhu građevine. Odatle Slaviša užad spušta niz zgradu. Alpinisti Slaviša i Vlastimir se viseći na toj užadi lagano spuštaju ka tlu radeći deo po deo posla, bilo da peru prozore, čiste oluke ili skidaju ledenice…
V. Popović
