Pre četiri meseca Ekološki ustanak predao je Skupštini Srbije predlog Zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava poznatom kao zakon o lustraciji. Za Danijelu Nestorović iz Ekološkog ustanka među prvima na spisku za lustraciju su Aleksandar Vučić i urednici pojedinih medija, dok profesor Đorđe Pavićević iz ZLF ne negira da je dvehiljaditih godina bilo osnova da se aktuelnom predsedniku izrekne takva mera, ali insistira da proces “pročišćavanja” institucija mora biti kombinovan „sa dobro osmišljenim politikama i praksama razotkrivanja istine“.
Kada je 2003. godine u Srbiji donet Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, poznat pod nazivom zakon o lustraciji, mnogi su verovali da će nekima od aktera političkog života u Srbiji za koje se utvrdi da su devedesetih godina doprineli masovnom kršenju ljudskih prava barem na neko vreme biti zabranjeno da budu na, ili da se kandiduju za javne funkcije.
Njihove nade su, međutim, ubrzo raspršene, pošto Komisija za lustraciju nikada nije ni počela da radi, jer jedan od devet članova, koga je trebalo da predlože stranke bliske bivšem režimu, nikada nije izabran.
Šansa za to trajala je punih deset godina, posle čega je zakonu istekao rok i lustracija je na razočaranje jednih, i zadovoljstvo drugih – zaboravljena.
Krajem decembra prošle godine Ekološki ustanak predao je Skupštini Srbije predlog Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, ali se on do danas nije našao na dnevnom redu zasedanja parlamenta.
„Mala je verovatnoća da bi predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić stavila taj predlog zakona na dnevni red. Ali svakako smo morali da predamo takav predlog jer je to osnova za bolje društvo kakvom težimo“, kaže za portal N1 poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović.
I Pokret slobodnih građana je 2020. godine predstavio Nacrt zakona o lustraciji i tada najavio da će, ukoliko postane parlamentarna stranka, zatražiti ukidanje imuniteta narodnim poslanicima.
Predstavnik stranke Srbija centar Slobodan Cvejić izjavio je ranije za „Danas“ da „jedino izborni poraz režima koji štiti i obnavlja se na ovakvim medijima (tabloidima) i sprovođenje lustracije na svim nivoima može doneti neku pozitivnu promenu“.
Predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević nedavno je izjavio da je dvehiljaditih godina trebalo sprovesti zakon o lustraciji, jer „bez namirenja pravde i vraćanja vere ljudima da vredi biti pošten“ ne može biti napravljen iskorak iz situacije u kojoj se sada nalazi Srbija.
Šta podrazumeva lustracija?
Pod lustracijom se najčešće podrazumeva zabrana učešća u javnom životu i u obavljanju javnih funkcija onima za koje se utvrdi da su u prethodnom periodu učestvovali u kršenju ljudskih prava. Prema predlogu Zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava Ekološkog ustanka, lustracija treba, između ostalih, da se primeni na one koji su kandidati ili obavljaju funkciju predsednika države, predsednika narodne i pokrajinske skupštine, gradonačelnika, člana republičke vlade, direktora, glavnog urednika ili zamenika glavnog urednika „oraganizacije koja se bavi javnim informisanjem ili izdavaštvom“.
Rok važenja zakona je 20 godina, a odgovornost za kršenje ljudskih prava određuje nezavisna komisija od devet člonova, u kojoj su sudije Vrhovnog suda Srbije, istaknuti pravnici i tužioci. Onima za koje se utvrdi da su kršili ljudska prava zabranjuje se da pet godina budu na funkcijama koje zauzimaju ili da se za njih kandiduju.
„Nestale bi aveti iz prošlosti“
Danijela Nestorović za N1 ističe da bi, kako kaže, „aveti iz prošlosti“ nestale sa scene da je lustracija sprovedena dvehiljaditih godina, ali i precizira ko bi se od novih aktera na političkoj sceni našao na spisku za lustraciju.
„Ima ih mnogo, ali svakako bih izdvojila Aleksandra Vučića, Sinišu Malog koji je bio član Demokratske stranke i direktor Agencije za privatizaciju, Ivicu Dačića, Maju Gojković, Anu Brnabić, Nebojšu Krstića, (Aleksandra) Martinovića, kao i predstavnike tabloidnih medija koji decenijama šire mržnju, razdor i dezinformacije – Željka Mitrovića, Dragana Vučićevića. Zatim predstavnike pravosuđa – pre svega mislim na Zagorku Dolovac koja je kriva za potpuno urušavanje pravosuđa“, naglašava Nestorović.
Profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) i poslanik Zeleno-levog fronta Đorđe Pavićević za N1 kaže da zakon o lustraciji ima smisla, ali „da njegovi učinci ne mogu biti onakvi kakvi se očekuju u delu javnosti“.
„Dubinska demokratizacija podrazumeva mnogo više od toga i to je složen proces kojim se politička moć vraća u ruke svim građanima, koji će onda sami “lustrirati” nepoželjne. Za to je potrebno uvesti niz institucionalnih mehanizama koji će građanima omogućiti da se oni mnogo više pitaju o stvarima koje ih se tiču“, naglašava Pavićević.
Vučićeva ministarska biografija – „jedan od razloga za lustraciju“
Kao jedan od ključnih razloga zbog kojih lustracija dvehiljaditih godina nije sprovedena, Pavićević ističe „prikriveno učešće države u ratu i potencijalne optužbe za razne zločine“.
„Zato nije napravljen ključni korak koji je bio nužan za proces dokazivanja, a to je otvaranje tajnih policijskih dosijea“, navodi Pavićević.
Na pitanje da li bi činjenica da je Vučić bio ministar informisanja u vreme kada su doneseni zakoni kojima su uništeni pojedini nezavisni mediji, ali i njegovi stavovi o ratovima devedesetih, bili dovoljan razlog da zakon o lustraciji iz 2003. bude primenjen upravo na njega, on odgovara da veruje da bi komisija, „da je bila formirana, imala osnova da mu izrekne takvu meru“.
„Ali treba imati u vidu da se takve mere izriču na određeni vremenski period i da ne onemogućavaju u potpunosti bavljenje politikom, već samo kandidovanje i obavljanje funkcija“, objašnjava profesor FPN.
Danijela Nestorović ističe da je Vučićevo vođenje Ministarstva informisanja devedesetih godina “samo jedan od razloga za njegovu lustraciju“.
„Taj čovek je kriv za mnoga zla koja su se iz devedesetih prenela i na današnji sistem“, ističe poslanica Ekološkog ustanka.
Tema predloženog zakona ne samo da do sada nije bila tema u Skupštini Srbije, nego se stiče se utisak da je lustracija gotovo pa zabranjena reč među predstavnicima vlasti u Srbiji.
„Kada vidite njihove plenume, zborove oni pozivaju na lustracije, zatvore, ubijanja i tako dalje. Mi to ne smemo da radimo. Neće ljudi da glasaju za lustraciju, ubijanja, zatvore i ostala čuda“, rekao je 24. aprila Vučić, gostujući na TV Informer.
Moguće zloupotrebe
Saradnik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu Aleksandar Stevanović u članku „Lustracija: Pojam i pravni aspekti“ skreće pažnju da lustracioni proces treba da bude primenjivan samo kada je reč „o utvrđenoj individualnoj odgovornosti“.
„Ukoliko se radi o masovnom sprovođenju lustracije gde je glavni kriterijum isključivo pripadnost ili podržavanje konkretne političke grupacije, ona se lako može pretvoriti u, kako to oponenti lustracije često kažu, masovne „čistke“ koje u kratkom roku radikalno, bez adekvatnih dokaza i opravdavajućih razloga odstranjuju veliki broj ljudi iz državne uprave“, navodi Stevanović.
Upravo sa takvom opasnošću suočila se Čehoslovačka čiji je zakon o lustraciji imao diskriminatorne odredbe. Na to je u tekstu „Treba li nam lustracija“ objavljenom u „Vremenu“ skrenuo pažnju Đorđe Pavićević i podsetio da je, pošto su reagovali Human Rights Watch i Savet Evrope, ustanovljen standard da diskvalifikacija treba da se zasniva „isključivo na individualnoj, a ne na kolektivnoj osnovi“.
Primer pokušaja zloupotrebe takvog zakona je i Poljska, gde je u vreme kada su na vlasti bili Leh i Jaroslav Kačinjski donet novi zakon po kome je lustraciju rizikovalo više stotina hiljada ljudi.
„Možda je Nemačka nakon ujedinjenja sprovela najopsežniji skup takvih mera u slučaju režima u DDR-u. U mnogim državama je ovaj proces bio iskorišćen kao lov na veštice ili, s druge strane, za pranje biografija“, navodi Pavićević za portal N1.
On u tekstu u „Vremenu“ ističe da će u procesu borbe sa nasleđem aktuelnih vlasti u Srbiji „istrage i sudski procesi procesi imati mnogo važniju ulogu“ nego zabrane obavljanja funkcija.
Ipak, za N1 kaže da za lustraciju u Srbiji danas ima mnogo kandidata.
„Možda bi najviše imalo smisla uvesti takvu meru za one koji su učestvovali u zloupotrebama javnih institucija, javnih i privatnih preduzeća, BIA i policije, medicinskih ustanova, škola ili centara za socijalni rad, itd. u političke svrhe, za krađu izbora, finansiranje kampanja ili partija na vlasti, propagandu itd. Takođe, oni koji su činili krivična dela koja su zastarela ili zastarevaju, a činjena su zloupotrebom položaja“, objašnjava profesor FPN.
Pavićević u tom kontekstu posebno ističe slučaj rušenja u Savamali 2016. godine i dodaje da bi imalo smisla lustrirati i one „koji su svesno kršili Ustav Srbije“.
„Ali o tome bi morao da se izjasni Ustavni sud. Ne mogu to utvrđivati lustracione komisije. Za sada takav osnov postoji samo za slučaj vlade Ane Brnabić i za slučaj Rio Tinta, ali postoje mnogi slučajevi koji nisu razmatrani“, navodi Pavićević.
Danijela Nestorović je saglasna da svaki zakon može biti zloupotrebljen, ali i ocenjuje da bi, ukoliko bi se promene desile, zakon o lustraciji „bio osnova za početak isceljenja ovog društva od ljudi koji su decenijama uništavali institucije sistema“.
„To nas je dovelo do rasprodaje zemlje, rudnih i prirodnih bogatstava, vode, kulturno istorijskih spomenika, urušavanja pravosudnog sistema, privrede“, ocenjuje Nestorović.
Pavićević naglašava da “pročišćavanje” institucija „mora biti kombinovano sa dobro osmišljenim politikama i praksama razotkrivanja istine“.
„Ne bih voleo da Republika Srbija sutra plaća odštetu Marijanu Rističeviću, (Nebojši) Bakarecu, (Milenku) Jovanovu ili nekom bahatom naprednjačkom predsedniku opštine na osnovu presude Evropskog suda za ljudska prava, a zbog brzopletog ispunjenja želje da ih skinemo s vrata i ne gledamo više“, kaže Pavićević.
Pitanje lustracije verovatno bi se ponovo našlo u fokusu javnosti kada bi predlog Zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava bio uvršten u dnevni red sednice Skupštine Srbije. Da li se Ekološki ustanak i oni koji bi podržali takav zakon tome mogu nadati, nemoguće je znati. N1 je uputio pitanje Ani Brnabić da li razmatra mogućnost da predlog zakona stavi na dnevni red, ali odgovor, do objavljivanja ovog teksta, nije stigao.
Autor: N1