Nacrt predloženog zakona o unutrašnim poslovima iz dana u dan budi sve veću zabrinutost dela javnosti koji u njemu vidi formalizovanje i legalizaciju prekomerne upotrebe policijskih ovlašćenja, neustavnost brojnih njegovih članova, kao i utiranje otvorenog puta za zloupotrebe, korupciju i selektivno sprovođenje represivnih i obaveštajnih mera u cilju kontrole, zastrašivanja i ugrožavanja građana čije aktivnosti nisu po volji vladajuće strukture.
Nazivaju ovaj proces pokušajem uspostavljanja policijske države i suspenzijom osnovnih sloboda i prava građana, pozivajući na hitno povlačenje takvog dokumenta iz procedure.
MUP i predlagači ističu da novim zakonom samo usklađuju propise sa tehnološkim inovacijama prateći time legislativu i praksu zemalja EU kako bi se efikasnije borili protiv terorizma, kriminala, nasilja u porodici, a ne radi ograničenja sloboda i prava građana, te da će nova, proširena ovlašćenja resornog ministra i policijskih službenika biti strogo kontrolisana upravo odedbama najavljenog zakona.
Dr Aleksandra Bulatović, viša naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, aktivno je uključena u javnu raspravu i kritiku ovakvog nacrta. Ona podseća da zakoni koji regulišu upotrebu sile od strane države imaju posebnu težinu jer utiču na celo društvo i moraju biti formulisani isključivo u okviru pozitivnog javnog interesa, a ne na njihovu štetu i u suprotnosti sa Ustavom.
– U toku je javna rasprava povodom nacrta novog zakona o unutrašnjim poslovima, a uz njega donosi se i niz drugih zakona, u paketu, i to: o obradi podataka i evidencijama u oblasti unutrašnjih poslova, DNK registru, azilu, ali i set pravosudnih zakona i to zakon o sudijama, javnom tužilaštvu, Visokom savetu sudstva, Visokom savetu tužilaštva i o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava – navodi najpre Bulatović.– Međutim, iako je neophodno da “zakon o policji” bude usaglašen sa Zakonom o krivičnom postupku, u ovom paketu izmena zakona se nije razmatralo noveliranje ZKPa, što se do sada uvek pokazivalo kao loša praksa koja istovremeno blokira funkcionisanje institucija, ali i dovodi do kršenja prava građana.
Upozorava da će, osim ostalog, najavljeni novi propisi omogućiti da se tehnologija za masovni nadzor koristi za prepoznavanje, ciljano, nad određenim grupama ljudi koji ne čine nikakva protivzakonita dela već, recimo, žele da izraze svoje mišljenje i stavove dolazeći na proteste i mirna okupljanja.
– Uz korišćenje adekvatnog softvera moguće je uparivanje snimaka biometrijskih kamera sa snimcima iz baze biometrijskih fotografija koju ima MUP, čime se u izuzetno kratkom vremenu identifikuje ogroman broj lica. Ovo je neprihvatljivo sa stanovišta ljudskih prava i sloboda.Ta tehnologija samim postojanjem ugrožava pravo na privatnost i ostala prava zbog argumenta o neophodnosti i proporcionalnosti. Primena biometrijskog video nadzora, koji je intruzivna tehnologija, imala bi nesagledive posledice po demokratsko društvo, prava i slobode građana.
Bulatović objašnjava da korišćenje biometrijske tehnologije može u stanovništvu izazvati opravdan strah od konstantnog praćenja i nadzora od strane države, pa je direktan rezultat biometrijskog nadzora odvraćanje građana od ostvarivanja slobode izražavanja, okupljanja, udruživanja i uopšte slobode kretanja.
– Jasno je da ovakvi propisi uvećavaju rizik po privatnost i potiru ravnotežu dva konfliktna prava: prava na sigurnost i bezbednost, i prava na privatnost. Kako je do sada rukovanje savremenim tehnologijama u radu vlasti obeleženo nepravilnostima i zloupotrebama na štetu ustavnih prava građana, posebno prava na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti, nepoverenje građana je iskustveno zasnovano i ne može se relativizovati; jer se za dosadašnje zloupotrebe (više stotina hiljada pristupanja podacima građana, neovlašćeno, bez sudskog naloga) nikad nije utvrđivala odgovornost, što je inače propisana obaveza – navodi Bulatović.
Ona dodaje i da se oblast evidencija neadekvatno uređuje, čime se omogućava kompromitovanje položaja uzbunjivača, koji su veoma važni za otkrivanje osetljivih društvenih tema i težih dela krivičnog karaktera. Pored uvođenja drugih spornih tehničkih sredstava za delovanje policije na terenu (poput mreža za zaustavljanje/hvatanje ljudi, zvučnih talasa, elektrošokova, pretresa stanova bez obaveznog prisustva vlasnika i svedoka, dodele službenih legitimacija posle kraćeg kursa obuke), za Aleksandru Bulatović više je nego sporno i to što će, kako kaže, na osnovu novog zakona, ako bude usvojen, svako pravno ili fizičko lice moći da bude donator MUP-u. Ovo, kako ističe, vodi u direktnu korupciju MUP-a od strane firmi i pojedinaca koji na osnovu tih donacija mogu postati neka vrsta štićenika policije, povlašćenih u odnosu na druge građane.
Nacrt ZUP-a i obrazloženje predlagača na linkovima:
Direktor Agencije za bezbednost saobraćaja (ABS) Duško Pešić izjavio je da će novine koje su u pripremi za Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, biti…
Danas promenljivo oblačno s kratkotrajnim pljuskovima i grmljavinom, na severozapadu pretežno sunčano. Najviša temperatura do 32 stepena. Na severozapadu Srbije pretežno sunčano, a u ostalim…
Nakon dve godine neprestanog rada i truda u virtuelnom svetu, došao je trenutak putovanja učenika Gimnazije „Takovski ustanak” u Nemačku. U timu su učestvovali Ljiljana…
