Vodozahvatna brana „Svračkovo“, visine 68 metara, na reci Veliki Rzav, desetak kilometra od Arilja, predviđena je da formira jezero za eksploataciju i dalju preradu za piće 27 miliona kubika vode. Samo jezero bilo bi dugačko 9 kilometara, široko 600 metara i duboko 54 metra.
Profil „Svračkovo“ predstavljao je drugu planiranu fazu završetka regionalnog sistema za vodnosnabdevanje opština Zapadne Srbije, ali i šire, poznatijeg pod nazivom „Rzav“. Prva faza, sa fabrikom vode u Arilju, bila je gotova 1987. Gornji Milanovac je povezan na Rzavski vodovod 1996. Druga faza, sa Svračkovom, do danas nije završena.
Još sedamdesetih godina 20. veka projekat brane „Svračkovo“ nastao je kao deo strateškog državnog plana za trajno rešavanje neometanog snabdevanja vodom svih područja u Srbiji. Ta brana bila bi samo jedna od ukupno 27 sličnih širom republike. Trebalo je da obezbedi stalne zalihe vode za Čačak, Gornji Milanovac, Lučane, Požegu i Arilje, tačnije dodatnih 200 do 300 litara po sekundi za ove opštine, pa čak i za Kolubarski region, Toplu, Aranđelovac i Mladenovac, sve do rubnih delova Beograda.
Vodozahvat „Svračkovo“ u strateškim studijama još iz vremena SFRJ, osmišljen je da obezbedi sigurnost u vodosnabdevanju, kako u redovnom okolnostima, tako u sušnim sezonama, ali i pod pretpostavkom uvećanja broja stanovnika, širenja naseljenih mesta i privrednih kapaciteta, a uz očuvanje biološkog minimuma u protoku vode na reci Rzav. Imala bi i ulogu u proizvodnji električne energije i sprečavanju poplavnih talasa nizvodno od akumulacije.
Burne devedesete zaustavljaju prelazak iz prve u drugu fazu sistema „Rzav“, i „Svračkovo“ čeka sve do 2008. godine, kada ga ponovo aktualizuje tadašnji ministar energetike Petar Škundrić, na osnovu istražnih radova i dokumentacije glavnog projekta, čija je izrada završena 1997.
Gradnja konačno počinje 2012. sa rokom ugovorenog završetka do 2017. Drugi rok za završetak bio je mart 2022. Treći – ne pre 2024, četvri – 2027. godina.
Samo između 2011. i kraja 2020. godine, ugovor o izgradnji akumulacije „Svračkovo“ menjan je čak 14 puta zbog uvećanja cene radova, promene rokova i problema sa klizištima, naročito posle 2015. Na kraju 2021. potrebna ulaganja iznosila su zvanično 63 miliona eura.
U martu 2022. kada je Goran Puzović, direktor JVP “Srbijavode”, bio sa predsednicima pet opština na gradilištu „Svračkovo“, rekao je da će vrednost radova biti oko 95 miliona eura.
Izgradnja akumulacije „Svračkovo“ finansira se iz državnog budžeta, preko resornih ministarstava, ali sredstva izdvajaju i opštine za koje se ona gradi.
Pre dve godine država je izvođaču radova, „Hidrotehnika-Hidroenergetika“, morala da plati naknadu štete od ukupno 182 miliona dinara (1,5 miliona evra) zbog izmena projektne dokumentacije i tehničkih uslova.
M.M.GMInfo
izvori i povezani tekstovi na GMInfo:
Šta još treba da znamo o milanovačkom vodovodu, „Rzavu“, „Svračkovu“ (2021.)
Obilazak radova i povezivanje vodozahvatne kule sa krunom brane „Arilje – profil Svračkovo“ (2022.)
Država zbog klizišta plaća odštetu izvođaču radova na brani Svračkovo (2022.)
