Položaj mladih u Srbiji ostaje težak, posebno po pitanju stanovanja, ali i u boljestojećim državama je osamostaljivanje sve skuplje – i teže.
Javni servis je preko vikenda podsetio na godinama stagnantnu statistiku da u Srbiji tek svaka treća mlada osoba živi van roditeljskog doma. Kako je na to ukazala sagovornica Dnevnika RTS Milica Mutavdžić iz Beogradskog centra za ljudska prava, mladi ostaju da žive sa svojim roditeljima ne iz psiholoških ili kulturoloških razloga, već zbog ekonomskog položaja u kojem se nalaze.
Mladi i nešto stariji odrasli, pripadnici takozvane generacije milenijalaca (rođeni između početka osamdesetih i druge polovine devedesetih godina prošlog veka), su u boljem položaju u EU i u SAD nego u Srbiji. U zavisnosti od zemlje sa kojim se upoređujemo razlike mogu biti i veoma značajne, ali ako je verovati statistikama i drugim merenjima, one u prosečnom slučaju nisu suštinske.
Tako na primer, u zemljama EU, gledamo li prosek, skoro 70% mladih od 16 do 29 godina živi sa roditeljima, dakle podjednako veliki procenat kao i u Srbiji. Nemogućnost mladih, ali i sve više milenijalaca, da plate troškove stanovanja čiji rast ne pokazuje nikakve namere da miruje, nije sumorna stvarnost samo u Srbiji, nego i u državama u kojima su, pored jače ekonomije, i socijalne politike kudikamo bolje.
Čak i kada se pripadnice i pripadnici mlađih generacija osamostale, pitanje je u kojoj meri su u mogućnosti da ostvare finansijski samostalan život. Istraživanje koji daje odogvor na takvo pitanje rađeno je u SAD-u krajem prošle i početkom ove godine i rezultati govore da svaki treći milenijalac u toj državi u nekoj meri zavisi od roditeljske finansijske podrške.
Konkretnije, jedna trećina ispitanica i ispitanika istraživanja je reklo da im rodtelji plaćaju najmanje jedan od mesečnih troškova, među kojima su kirija ili rata za stambeni kredit, troškovi ishrane, režije, pretplate za medijske servise, kredit ili osiguranje za auto.
Kao i kod nas, najveći finansijski teret za mlađe Amerikance je stanovanje i jedna četvrtina ispitanika je reklo da im roditelji pomažu u pokrivanju kirije ili rate za stambeni kredit.
Naravno, država bi mogla da pomogne mladima i milenijalcima čak i bez velikih sistemskih promena. Postoji bogato iskustvo stambenih politika koje čine stanovanje pristupačnim, a koje su korišćene tokom dvadesetog veka ili se koriste i danas u pojedinim državama. No, čak ni u višestruko kriznoj situaciji koja je nastupila nakon invazije Rusije na Ukrajinu, vlasti u Srbiji nisu ništa preuzele da pomognu građanima koji su se našli u nemilosti slobodnog tržišta stanovanja, a kamoli uvele neke dugoročnije mere koji bi pomogli ekonomsko osamostaljivanje mladih.
Ukoliko pogledamo u kojim državama „deca“ najranije odlaze da žive sami, listu predvode skandinavske zemlje, to jest one u kojima su socijalne politike danas najrazvijenije.
Izvor: Mašina.rs