Internet prevare postale su sve učestalije i to je naročito uzelo maha nakon pandemije koronavirusa. Sve češće se dešavaju i prilikom onlajn kupovine. Samo ove godine ovakve prevare nanele su tri miliona evra štete nesmotrenima.
Fišing, „nigerijska prevara“ ili „daleki rođak“ su najčešće internet prevare današnjice. Obavljaju se putem imejla i društvenih mreža, uglavnom tako što lukavi prevaranti obećanjima o „velikom nasledstvu“ ili pozamašnoj uplati mame žrtve da im pošalju novac.
Ove prevare pojavile su se pre dvadesetak godina. Današnje su još sofisticiranije, kaže za Jutarnji program Radio Beograda 1 Bojan Perkov iz Šer fondacije.
„Postoji mnogo tehnika i vrsta manipulacije kojima se prevaranti služe. U mejlovima se sve češće navodi da je nešto potrebno hitno uraditi, a kao pošiljaoci se pojavljuju državni organi, policija, pošta. U poslednje vreme bilo je nekoliko slučajeva gde je navodno carina obaveštavala korisnika da pošiljka ne može biti isporučena, jer nije plaćena carina. Ostavljen je i link za dalje postupanje, koji u stvari vodi na lažni sajt čija je osnovna funkcija da sakuplja podatke sa platnih kartica“, kaže Perkov.
„Obećanje brze i lake zarade ukazuje na prevaru“
Krajnji cilj internet prevara je finansijska korist. Od tehnika i umeća prevaranta zavisi da li će direktno tražiti novac ili će to biti neki drugi podaci koje može da zloupotrebi da bi došao do para, navodi Smiljka Stojanović, član Upravog odbora Udruženja sertifikovanih istražitelja prevara Srbije i zamenica javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
„U svakom slučaju, svako obećanje neke brze i lake zarade ili nuđenje nečega za ništa ukazuje na prevaru. Ako nešto zvuči previše dobro da bi bilo istinito, uglavnom i nije. Naš savet je da kada stigne sumnjiv imejl, da se dobro i pažljivo čita. Ako ga pažljivo čitate, uglavnom se primete stvari poput loše interpunkcije, nepismenost, čudan red reči u rečenici, kao nevešt prevod sa stranog jezika“, navodi Stojanovićeva.
Ukazuje da ljudi često nasedaju na prevaru gde se neko poznat javlja za pomoć jer je izgubio novčanik i treba mu finansijska pomoć. U tim slučajevima potrebno je dobro razmisliti da li je to način na koji se ta osoba izražava, da li biste vi zaista bili prvi od koga bi neko s posla, komšija ili drug iz škole koga niste videli godinama, baš tražio novac.
„Građani bi trebalo da budu pažljivi kao i pri svakodnevnim aktivnostima, ali toga, nažalost, nema kada se uđe u virtuelni svet“, navodi Smilja Stojanović.
Zaštititi šifre za mejl, podatke sa platnih kartica, PIN kodove
I dok smo se već navikli da nam se s vremena na vreme javi neki daleki rođak ili princ koji želi da podeli svoje bogatstvo, opasnosti koje vrebaju pri onlajn kupovini još su nepoznanica za mnoge. Pre nego što ostavimo svoje podatke trebalo bi proveriti dobro prodavca, firmu i slično što mnogi niti znaju niti imaju volju da rade, navode naši sagovornici.
„To je bilo posebno aktuelno za vreme korone. Mnogi su naručivali robu preko internet sajtova, plate je i stigne nešto što nije zadovoljavajućeg kvaliteta ili robu uopšte ne prime. Prevaranti, izgleda dobro poznaju naše zakone. Pošto se prevare, gde je korist koja se ostvaruje do 5.000 dinara, uglavnom gone po privatnoj tužbi, prevaranti najčešće nude robu koja je ispod te vrednosti. Računaju na to da kad žrtva već izgubi novac neće imati ni volje ni sredstava da se sama upušta u postupak koji je dug, skup i često neizvestan“, pojašnjava zamenica javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
Šta da uradite ako posumnjate da ste žrtva prevare
Internet prevare su dobar indikator trenutne situacije u društvu. Krizna vremena su plodno tlo za ovakvu vrstu prevara jer se igra na kartu neizvesnosti, navodi Bojan Perkov.
I kod internet prevara najvažnije je biti dobro informisan. Tako nikada na internetu ne treba ostavljati svoje šifre za mejl, podatke sa platnih kartica, PIN kodove, jednokratne lozinke za plaćanje koje dobijamo putem SMS-a, JMBG, fotografije ličnih dokumenata i slično.
Ukoliko posumnjate da ste žrtva internet prevare odmah prijaviti policiji ili Odeljenju za visokotehnološki kriminal. Od početka ove godine, prijavljeno je preko 200 prevara, u vrednosti od blizu 3.000.000 evra ukupno.
rts.rs
