Još traje javna rasprava o tome gde je mesto električnim trotinetima – na trotoaru, biciklističkim stazama ili na kolovozu? Mišljenja su toliko podeljena da se čini da se nikada neće pronaći rešenje koje odgovara svima. A mora da se pronađe, jer je reč o bezbednosti i pešaka i onih koji voze trotinete.
Snimak vozača električnog trotineta koji na auto-putu vozi 80 kilometara na sat imao je skoro milion pregleda.
I slika i interesovanje pokazuju da je neophodno doneti zakonska pravila. Do tada nacrt izmene zakona o bezbednosti saobraćaja praktično omogućava vožnju trotineta bilo gde, osim na auto-putu, ali naravno uz propisane mere.
Izgleda da je pitanje trenutka kada će se dogoditi da se na jednom uskom trotoaru u Beogradu susretnu ili sudare pešak, biciklista i vozač trotineta. Ko u tom slučaju ima prednost? Ali još važnije pitanje jeste na koji način će nacrt zakona na to uticati.
„Hteli smo da zaštitimo najranjiviju kategoriju učesnika u saobraćaju, a to su pešaci. Ne treba zaboraviti da se upravo u nacrtu zakona predvidelo da vozači lakih električnih vozila moraju prioritet dati pešacima i bezbednom i propisnom učestvovanju u saobraćaju“, kaže Zlatko Belencin, pomoćnik načelnika Uprave saobraćajne policije.
Po nacrtu, zakon će definisati trotinet kao lako električno vozilo, a pravila koja će morati da poštuju vozači tih vozila podrazumevaju da će maksimalna brzina na trotoaru biti do 5 kilometara na čas. Kretanje po kolovozu je omogućeno samo ukoliko je brzina na tom delu puta ograničena na 30 kilometara na čas. Osnovne površine za vožnju trotineta, kako nacrt definiše, biće biciklističke i pešačko-biciklističke staze.
„Ono što je najveći problem bio jeste naći kompromis kako zadržati komfor pešaka i bezbednost i sa druge strane kako obezbediti trotinetašima da bezbedno učestvuju u saobraćaju, oni su specifična kategorija u saobraćaju i ima ih preko 200.000. Snaga elektromotora ne sme preći 0,6 kilovata, najveća konstruktivna brzina je 25 kilometara na čas i težina praznog vozila 35 kilograma“, kaže Mirko Koković iz Agencije za bezbednost saobraćaja.
U skladu sa infrastrukturnim razlikama u određenim delovima grada, nacrt podrazumeva ovu, uslovno rečeno, kombinovanu metodu.
„Mislim da je mešanje pešačkog saobraćaja motornog saobraćaja odnosno trotineta jako opasno i bojim se da su pešaci ti koji će platiti cenu“, kaže Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja..
„U Zapadnoj Evropi je značajno veće iskustvo sa trotinetima, države koje su u startu zabranile da se trotineti kreću trotoarima nisu promenile svoj stav, a sa druge strane neke države su promenile stav na osnovu iskustva ali i detaljnih analiza, poslednja je na primer Švedska gde je odskora zabranjeno kretanje trotineta trotoarima“, kaže Okanović.
Mišljena o nacrtu zakona se razlikuju.
Biće da je i Beogradu potrebno ovo iskustvo, ali za to je potrebno vreme. Javna rasprava je još u toku. U 2021. godini bilo je više od 70 saobraćajnih nezgoda u kojima su učestvovali vozači trotineta.
rta.rs