U velikom broju gradova i opština Srbije, građani dišu zagađen vazduh, u kojem se beleže ogromne koncentracije PM čestica. I tako godinama. Sa istim scenarijem, ušli smo i u ovu, 2025. godinu, objavio je Insajder.
Sagovornik Insajdera Dejan Lekić jedan od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije i bivši načelnik u Agenciji za zaštitu životne sredine, kaže da se o ovoj temi i dalje razgovara kao da je u pitanju nešto gde postoji mogućnost izbora – odnosno odlaganja sprovođenja mera koje treba da donesu poboljšanje, što je samo po sebi pogrešno.
Niš je 2025. godinu započeo uz ekstremno zagađenje vazduha. U Novom Pazaru je vazduh od početka godine šest puta zagađeniji. Slede Negotin i Valjevo, a zagađenje vazduha za svega nekoliko dana ove godine primetno je i u Beogradu, ali i Čačku, Kragujevcu, Kraljevu, Užicu, Pirotu, Kosjeriću.
Ništa bolja situacija nije bila ni u prošloj godini. Naime, prema analizi Nacionalne ekološke asocijacije – nijedno merno mesto u Srbiji u 2024. godini nije imalo kvalitet vazduha bezbedan za ljudsko zdravlje.
Dejan Lekić, jedan od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije za Insajder ocenjuje da je potrebno da svi gradovi i mesta u Srbiji imaju merne stanice, ali i analizatore suspendovanih čestica.
„Automatska merenja suspendovanih čestica, praktično jedine zagađujuće materije kod koje se beleži prekoračenje u svim delovima zemlje, ne postoje u Leskovcu, Vranju, Zaječaru, Loznici, Kruševcu, Požegi, Jagodini, Požarevcu, Inđiji, Sremskoj Mitrovici, Vršcu, Kikindi, i tako dalje. U mnogim od ovih mesta, donacijom/projektom Evropske unije, automatske merne stanice odnosno dodatni analizatori su postavljeni krajem 2024, no podaci sa ovih stanica još nisu dostupni građanima“, kaže za Insajder Lekić, koji je i nekadašnji načelnik u Agenciji za zaštitu životne sredine.
Ustavom zagarantovano pravo na zdravu životnu sredinu
Da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu, ali i da je svako, a posebno Republika, odgovoran za zaštitu životne sredine propisuje i najviši pravni akt – Ustav.
Zakoni Srbije, preuzeti iz regulative EU, daju nadležnosti različitim nivoima izvršne vlasti da sprovode mere u smanjenju zagađenja vazduha. Tako se, objašnjava Lekić za Insjader, nadležnost nad jednim od glavnih uzroka zagađenja vazduha – emisijama zagađujućih materija iz malih iz srednjih ložišta prenosi na lokalne samouprave koje imaju obavezu izrade Planova kvaliteta vazduha u situacijama kada je vazduh u nekom gradu ili mestu ocenjen kao prekomerno zagađen.
U periodu od 2010. do 2023. godine, značajan broj lokalnih samouprava je izradio plan kvaliteta vazduha. Međutim, ni u jednom slučaju vazduh nije prešao u bolju, zdraviju kategoriju.
„Ovim saznanjem dolazimo i do suštine problema, kolektivnog nedostatka kapaciteta da sprovodimo pozitivnu zakonsku regulativu, čak i u slučajevima kada su posledice nesprovođenja direktno narušavanje elementarnog smisla postojanja ljudskog društva – zaštite zdravlja i života“, izjavio je Lekić za Insajder.
Lekić je ukazao i na nedostatak dijaloga o kvalitetu vazduha.
„Mi o ovoj temi i dalje razgovaramo kao da je u pitanju nešto gde postoji mogućnost izbora odnosno odlaganja sprovođenja mera koje treba da donesu poboljšanje, što je samo po sebi pogrešno“, naveo je Lekić za Insajder.
Da će sprovesti određene mere obećala je država, kada je 2022. godine usvojila Program zaštite vazduha u Republici Srbiji do 2030, kao i Akcioni plan.
U planu se, između ostalog, predviđa smanjenje zagađenja koje proizvode mala i srednja preduzeća, uvođenje evropskih standarda za polovna uvezena vozila, zamena uređaja za grejanje u domaćinstvima u pojedinim opštinama u Srbiji.
Sa druge strane, Evropska komisija je u izveštaju o evrointegracijama Srbije navela da se u Srbiji „premašuju dnevne granice zagađenja vazduha u EU“.
„Potrebno je javno priznati da imamo problem i kroz edukaciju i komunikaciju pozvati građane da zajedno sa državom ulože zajednički napor za poboljšanje stanja“, navodi za Insajder Lekić.
Zbog čega je u Srbiji zagađen vazduh i kako da se zaštitimo?
Zagađenje vazduha u Srbiji jedno je od najvećih u Evropi. Prema procenama, u Srbiji godišnje više od 15.000 ljudi umire direktno od posledica zagađenja.
Najveći izvori zagađenja vazduha su kućna ložišta, manje toplane, zatim industrija, saobraćaj. Najveći pojedinačni zagađivač je Termoelektrana Nikola Tesla (TENT).
Osobe koje imaju respiratorne probleme ili bolesti, treba da sve svoje fizičke aktivnosti napolju usklade sa stepenom aerozagađenja, a po mogućstvu, najbolje je da ne izlaze iz kuće u ranim jutarnjim i večernjim satima kada je vazduh najviše zagađen.
Prva pomoć mogu biti i maske, ali ne hiruške, već one sa jačim filterima. U kućama i stanovima samo donekle mogu da pomognu prečišćivači vazduha sa kvalitetnim hepo filterima.
