Posle kratkotrajnog zahlađenja ponovo ulazimo u period velikih vrućina u kome sukardiovaskularni pacijenti posebno izložei riziku. Specijalista interne medicine Klinike za kardiohirurgiju UKCS, dr Milica Vukićević, u emisiji Magazin na Prvom, Prvog programa Radio Beograda govori kako se čuvati, na šta obratiti pažnju i kada se obratiti lekaru.
Gošća Magazina na Prvom, Prvog programa Radio Beograda, dr Milica Vukićević navodi da je razlog veće izloženosti riziku kardiovaskularnih bolesnika njihova veća sklonost ka dehidraciji – uzrokovana nedovoljnom konzumacijom tečnosti, znojenjem ili gubitkom elektrolita.
Stoga kod pacijenata sa arterijskom hipertenzijom, koji su imali optimizovanu terapiju, neretko dolazi do pada pritiska što uslovljava promenu terapije. Sa druge strane, pacijenti sa srčanom slabošću posebno su rizična grupa koja svoje zdravstvene tegobe može pripisati vremenskim prilikama. Oticanje nogu, nedostatak vazduha, zamaranje – simptomi su zbog kojih bi trebalo da se jave lekaru koji će odrediti adekvatnu terapiju, kaže dr Vukićević.
Doktorka ukazuje da, uz navedene kategorije pacijenata, visoke temperature utiču i na zdravstveno stanje osoba sa koronarnom bolešću, odnosno suženjima krvnih sudova srca, onih koji su imali infarkt miokarda, koji imaju anginu pektoris, ili onih koji posle infarkta srčanog mišića imaju stabilnu korionarnu bolest.
Stoga, za pacijente sa navedenim smetnjama, nisu preporučljive nagle promene tempratura – ne bi trebalo da izlaze iz rashlađenih klimatizovanih prostorija na visoku temperaturu i obrnuto. Dr Vukićević ne preporučuje ni nagli ulazak u hladnu vodu, a ni tuširanje hladnom vodom, jer temperaturne promene dovode do širenja ili suženja krvnih sudova – što je za njih veoma opasno.
Generalno, kardiovaskularni bolesnici jesu, prema njenim rečima, populacija koja bi trebalo da više povede računa u periodu visokih tempratura, ali i u prelaznim periodima – kada su niže tempertaure, za koje su karakteristični „skokovi“ krvnog pritiska.
Samokontrola vrednosti krvog pritiska u kućnim uslovima i aktivno bavljenje bolešću jeste preporučljivo u svako doba godine i za sve pacijente.
Dr Vukićević navodi da najčešći simptomi srčane slabosti jesu zamaranje, osećaj nedostatka vazduha, u nekim situacijama i gušenje, kašalj, iskašljavanje – nekada i sukrvičavog sadržaja, oticanje nogu usled prisustva viška tečnosti, povećanje telesne težine, neretko i oticanje trbuha. Osim toga, pacijenti mogu imati i niže vrednosti krvnog pritiska, često je i prisustvo aritmije.
Ona ističe da je važno da se na vreme prepoznaju simptomi srčane slabosti, ali i da se pridružene bolesti drže pod kontolom.
Dr Milica Vukićević naglašava da su u periodu visokih temperatura česta stanja dehidriranosti, hipoglikemije, niskih vrednosti šećera u krvi i kolapsna stanja. Prva pomoć osobi kojoj je neophodna pomoć, a pre dolaska hitne pomoći, podrazumeva proveru pulsa i disanja, trebalo bi je položiti na bok, nikako na leđa.
Kod kolapsnih stanja često je nekada dovoljno da se noge podignu iznad ravni ostatka tela i tako uspostavi bolji dotok krvi, što utiče na porast krvnog pritiska i poboljšanja opšteg stanja. Prskanje vodom nije škodljivo, ne može da odmogne.
Dr Vukićević savetuje da se tokom perioda vrućina uzima dovoljno tečnosti, pre svega čiste vode, ali i čaja, sokova, kafe. Kaže da je neophodna rehidracija i zadovoljvajuća ishrana. Konzumacija alkohola se ne preporučuje, kao ni cigarete.
Najčešći kardiovaskularni postkovid simptomi su zamaranje, nepravilan rad srca, pojava srčanih aritmija, precizira dr Milica Vukićević. Kaže da nije retko da u sklopu postkovid sindroma postoje kardiovaskularna stanja i bolesti – trombotična stanja, upale srčanog mišića ili mramice. Ako je jedan ekstremitet (noga) širi, topliji ili bolan to je indikator nekog vida tromboze. Savetuje da se svako ko primeti navedene simptome obrati lekaru koji će odrediti adekvatnu terapiju.
