Visoke temperature štete svima i niko se ne oseća prijatno na 40 stepeni Celzijusovih. Kardiolog, dr Petar Otašević, podseća na osnovne savete kako da se ponašamo tokom velikih letnjih vrućina.
Osim što visoke temperature nepovoljno utiču na posebno osetljive grupe, kao što su stariji, deca, trudnice i bolesnici sa različitim hroničnim, pre svega kardiovaskularnim bolestima, ovakve vrućine teško podnose i oni koji su zdravi.
Kardiolog dr Petar Otašević, upravnik Klinike za kardiologiju u Institutu „Dedinje“ napominje da su nam osnovni saveti kako da zaštitimo svoje zdravlje poznati, ali nije na odmet podsetiti se.
Izbegavajte boravak napolju u najtoplijem delu dana
Svima se priporučuje da ukoliko ne moraju, ne izlaze napolje između 10 i 16 časova.
Na vrućini gubimo tečnost, šire nam se krvni sudovi i sve to dovodi do pada krvnog pritiska. Kod onih koji inače imaju nizak pritisak pojaviće se vrtoglavica, malaksalost, nesvestica, a često dolazi i do gubitka svesti.
Kod onih koji hronično pate od povišenog krvnog pritiska dešava se da pritisak bude niži nego uobičajeno što takođe stvara tegobe.
Ubrzan srčani rad je mehanizam kojim se organizam bori protiv niskog krvnog pritiska. To je fiziološki odgovor organizma i ukoliko je taj ubrzan rad u nekim normalnim granicama nema razloga za brigu, međutim sve preko 100, 110 otkucaja u minutu je razlog za brigu, naglašava dr Otašević.
Pijte vodu i kad niste žedni
Dehidratacija je nešto što najviše smeta našem organizmu. Minimalna dnevna količina vode koju u ovim letnjim danima treba da popijemo je između jedan i po i dva litra.
Toplota deluje na dva načina na naš organizam. Pre svega, širi krvne sudove, a naše telo mora da se bori protiv vrućine, a na raspolaganju ima samo jedan mehanizam – znojenje.
Zato je važno da pijemo vodu i kada nismo žedni
Hronični bolesnici terapiju da prilagode u konsultaciji sa lekarom
Terapiju nikako ne bi trebalo menjati na svoju ruku, bez konsultacija sa lekarom. Ove konsultacije je dobro obaviti na vreme da nas ne iznenade toplotni talasi kojih je svake godine sve više.
Doktor Otašević navodi da je ovih dana je povećan broj akutnog infarkta miokarda, više se javljaju pacijenati sa srčanom slabošću i hipertenzičari koji imaju problema zbog pada krvnog pritiska.
Ishrana
Veći broj manjih obroka, izbegavati tešku hranu. Što više voća i povrća.
Temperaturni skokovi
Velike temperaturne razlike između klimatizovanih prostora i spoljne temperature posebno su štetne za hronične bolesnike i dr Petar Otašević napominje da je to jedan od glavnih razloga povećanog broja akutnog infarkta miokarda.
Obično se preporučuje da optimalna razlika između unutrašnje i spoljne temperature bude sedam, osam stepeni Celzijusa. Međutim, kada je napolju 40, a klima uređaj postavimo na 32 sigurno nam neće biti ništa prijatnije. Međutim, dovoljno je da temperaturu postavimo na 24, 25, 26 stepeni, a ne na 20.
Prva pomoć
Ukoliko osetite bol u grudima, najbolje je kontaktirati hitnu pomoć jer će oni utvrditi da li se radi o infarktu ili je u pitanju nešto drugo, tako da se ne preporučuje da se samostalno dolazi na kliniku.
Dok ne stigne ekipa hitne pomoći, preporučuje se da se izgricka 300 miligrama aspirina, pod uslovom da niste alergični.
Ukoliko nekome pozli zbog pada krvnog pritiska, takvu osobu treba položiti na ravno i podići joj noge da se napravi preraspodela krvi u organizmu.
rts.rs
