Klimatolog i profesor na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu Vladimir Đurđević izjavio je za RTS da u septembru neće biti visokih temperatura, ali da neće biti ni pretežno kišovito. Očekuje se, kaže, da će vreme biti kao i prethodnih dana – par dana toplije, pa kiša. Najtopliji dana u mesecu biće sledeći petak, kada će temperatura biti oko 30 stepeni, ukazuje Đurđević.
Leto traje, što su prethodnih dana pokazale i vremenske prilike. Polako se, ipak, pripremamo za hladnije dane.
Klimatolog Vladimir Đurđević, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao je da će tokom sledeće nedelje doći do postepenog porasta temperature do petka, ali da će vikend biti kišovit.
Prema njegovim rečima, u septembru „neće biti visokih temperatura ili previše kiše“. „Ostajemo u vremenu kakvo je bilo prethodnih nekoliko dana. Slično vreme će biti do kraja septembra“, navodi Đurđević.
Ističe da će najtopliji dan u septembru biti sledeće petak, kada će temperatura biti blizu 30 stepeni na Celzijusovoj skali.
„Kiša kasno došla“
Ovo leto, pamtiće se po suši i visokih temperaturama. Za Evropu ovo je jedna od najveća suša u poslednjih 500 godina.
Klimatolog kaže da je kiša „kasno došla“, ali da pomaže da se stanje, kada je reč o suši, popravi. „Što više budemo imali kiše u toku jeseni, veća je šansa da ćemo se izvući iz suše i vratiti u normalne vrednost“, navodi Đurđević.
Ukazuje da je suša uticala i na reke, te da je potrebno da se rečna korita ponovo napune.
„Poslednji podaci pokazuje, osim toga što je ovo bila najveća suša u poslednjih 500 godina, da je ovo bilo najtoplije leta, kada gledamo Evropu. Ovo je bilo rekordno toplo leto, nikada u prošlosti nismo imali ovako toplo leto“, objašnjava Đurđević.
„Manja proizvodnja za 15 odsto“
Kada je reč o poljoprivrednoj proizvodnji, ističe, očekuje se da će na kontinentalnom nivou 15 odsto biti manja, te objašnjava da je to posledica suše. „Ovo je retkost da na celom kontinentu postoje ovako veliki gubici“, navodi klimatolog.
Đurđević kaže i da je naša potrošnja resursa koji se prirodno obnavljaju, veća nego što su kapaciteti planete.
„Dugoročno gledano mi smo u debelom minusu, odnosno trebalo bismo da imamo puno godina u kojima trošimo manje resursa nego što smo do sada trošili, da bi planeta uspela da obnovi neke resurse koji su u međuvremenu potrošeni“, zaključuje klimatolog Vladimir Đurđević.
rts.rs
