Zbog velikog rasta cena energenata, pojedine evropske zemlje uvode ograničenja potrošnje. Stručanjci upozoravaju da kod nas još nema najava takve krize, ali da bismo svi zajedno morali da doprinesemo štednji.
Profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac objašnjava za RTS kako uštedeti energiju na grejanju i koji uređaji su „energetski vampiri“.
Profesor Miloš Banjac strahuje da će uvoz električne energije biti i preko 20 odsto ove godine u ukupnom bilansu, te da bi svaki pojedinac uštedom električne energije mogao da uštedi novac i elektroprivredi i sebi.
Objašnjava da se najviše energije troši za grejanje, u Srbiji oko 60 procenata, te da bi građani trebalo pre svega da se time pozabave.
„Oko 17 odsto stanovništva koristi električnu energiju isljučivo za grejanje i oni bi trebalo da pređu na neki alternativni sistem grejanja. Ako ne mogu da pređu na neke druge, kao što su gas, pelet, drvna biomasa, trebalo bi da razmisle o tome da koriste klima-uređaje za grejanje. Na taj način smanjili bi potrošnju energije za nekih 70 odsto“, objašnjava Banjac.
S druge strane, Banjac navodi električne uređaje koji koriste preostalih 40 posto energije, od kojih je, kako kaže, najveći potrošač bojler, čije je učešće u potrošnji električne energije oko 10 odsto.
Navodi da postoji čitav niz mera koje se mogu primenjivati kako bismo nastavili da koristimo električnu energiju, a smanjili njenu potrošnju.
„Jedna od tih mera, tipična za bojler, jeste da regulišemo temperaturu vode na 60 stepeni. Da se tuširamo, a ne da se kupamo u kadi, tu ćemo četiri puta smanjiti potrošnju vode, samim tim i električne energije. Ako je u pitanju šporet, da kuvamo sa poklopljenim šerpama, da koristimo savremene električne uređaje, ako možemo indukcione električne šporete, da koristimo ekspres lonac, sve to donosi poneki procenat uštede energije“, savetuje Banjac.
Slično je i sa drugim uređajima, navodi Banjac. Kada je reč o frižideru, napominje da ne sme biti izložen suncu ili da bude pored radijatora, jer ga na taj način dodatno opterećujemo i troši više energije.
„Naravno, sijalice treba zameniti i preći na led sijalice u odnosu na ove sa užarenim nitima koje koriste deset puta više energije, jer led sijalice pretvaraju svu energiju u svetlosnu, a one sa užarenim nitima 95 odsto energije u toplotnu. Klima-uređaje ne treba da koristimo da hladimo prostor na 18 stepeni nego da bude razlika između unatrašnje i spoljašnje temperature do sedam stepeni“, kaže Banjac.
Profesor Banjac skreće pažnju na uređaje koje povremeno koristimo, takozvane „vampire energije“, poput kompjutera, laptopova i televizora, koji su neprestano uključeni.
„Da bi se smanjila potrošnja energije, izmišljen je stendbaj režim, pre svega kod kompjutera koji po pravilu gasi ekran i na taj način se štedi 50 odsto energije. Međutim, takvi uređaji neprestano ostaju upaljeni i ostaju u tom režimu, na taj način troše nekih deset odsto energije koje inače troše u punom radu“, naglašava Banjac.
ceo tekst OVDE
autor: rts.rs