Ratno vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana Vojske Srbije raspisala je, drugu godinu zaredom, konkurs za vazduhoplovne oficire u rezervi. Još nije određeno da li će leteti u avionu, helikopteru ili biti operateri bespilotnih letelica. Mogu da se prijave svi koji imaju do 27 godina i završen fakultet. Struka kaže da takav model školovanja pilota nije nov u svetu, dok piloti u penziji da postoji bolji, domaći model.
Sve manje je zainteresovanih za vojni poziv i gotovo sve zemlje imaju nedovoljno vojnih pilota.
Srbiju ne zaobilaze svetski trendovi, kažu upućeni. Zato se smišljaju novi načini regrutovanja sposobnih ljubitelja vazduhoplovstva. Nakon završenog civilnog fakulteta, posle šest meseci slušanja kursa za oficira u rezervi, može se postati pilot Vojske Srbije.
Potpukovnik Vlada Glišić iz Komande RV kaže da je proces školovanja pilota kontinuiran proces i da je ovaj način prijema i školovanja pilota samo prvi korak.
„Pilot se usavršava tokom cele svoje karijere. Da bi neko bio osposobljen i uspešan pilot za izvršavanje namenskih zadataka treba da prođe i po nekoliko godina. Tehnologija koja se danas koristi zahteva možda od pilota i neke druge veštine, tako da i sam proces selekcije je prilagođen trendovima koji su u današnje vreme, da ne kažem da je prilagođen nekim stvarima koje će se dešavati u budućnosti“, kaže Glišić.
Isti model školovanja vojnih pilota primenjuju i članice NATO-a. Tako je sadašnji komandat ratnog vazduhoplovstva SAD završio kurs za rezervne oficire 1985. godine.
Pilot u penziji predlaže obuku u aero-klubovima
Boriša Mandić, dugogodišnji pilot „miga-21“, jedan je od veterana koji, kako kaže, poštuju i podržavaju svaku ideju da se zanovi letački kadar u Ratnom vazduhoplovstvu. Ali kaže ima i drugih, možda i jeftinijih modela.
„Na jednom od aero-klubova, jednom od aerodroma se osnuje, instalira jedan takav centar sa ljudstvom, instruktorima i tehnikom. Kreće se sa obukom mladih ljudi od 15 godina, uz pismenu saglasnost roditelja po zakonu o vazdušnoj plovidbi. Takav model omogućava mu da uđe u tajne vazduhoplovstva i postane kvalitetan pilot. Po konkursu, gornja granica je 27 godina, a to je po nama već zreo čovek, nema vremena da uđe u sve tajne vazduhoplovstva i da bude bezbedan, kvalitetan i siguran pilot“, kaže Boriša Mandić, pilot u penziji.
Potpukovnik Glišić naglašava da je cilj da se primi generacija pilota, koja će u zavisnosti od potreba VS, tj. RV i PVO biti dalje selektovana u procesu letačke obuke.
„U skladu sa opremanjem, verovatno sa nabavkom nekih novih vazduhoplova sa korišćenje postojećih vazduhoplova će se i vršiti dodatna selekcija, već gotovih, obučenih pilota. To je inače proces koji ne zavisi od ovog konkursa, on je stalno prisutan u vojsci i na njega utiče mnogo faktora“, dodaje Glišić.
Neophodnost dodatne promocije pilotskog poziva
A mnogi faktori utiču da pilota ima sve manje, plata nije jedan od njih. Početna primanja pilota potporučnika u vojsci su veća od hiljadu evra. Najavljena je i nabavka novih letelica – aviona, helikoptera, ali i borbenih dronova. Stručnjaci upozoravaju da je neophodna dodatna promocija pilotskog poziva, na sve načine.
„Osim spotova na TV-u i društvenim mrežama, važan je i direktan marketing, važno je da piloti posećuju srednje škole i fakultete i da govore o svom pozivu i prednostima poziva pilota avijacije VS. Kurs slušalaca za rezervne oficire avijacije mora da uspe, prosto to je trend u svetu i nijedna vojska ne uspeva da popuni svoje redove ratnog vazduhoplovstva koristeći samo ljude koji završavaju klasičnu Vojnu akademiju“, kaže Goran Janićević, urednik emisije „Dozvolite…“
Aktivni model školovanja pilota u rezervi ne isključuje, kažu upućeni, postojanje Centra za obuku kakav predlažu piloti u penziji. Najgore bi bilo da nema dovoljno pilota, pa da nove letelice skupljaju prašinu u novim hangarima.