Meteorolog Nedeljko Todorović ističe za RTS da se ne nazire neka značajna promena, jako zahlađenje kao kompenzacija za ovaj topliji talas. Malo je verovatno jako zahlađenje, rekao je Todorović.
Od čuvenih jovanjskih mrazeva za sada nema ništa, mada su i ove zime oko Svetog Jovana bili najhladniji dani. Hoće li nas zima „iznenenaditi“ u drugom delu?
Meteorolog Nedeljko Todorović rekao je gostujući u Jutarnjem programu da zima nije ista svake godine, nekada bude malo hladnija, nekada toplija, nekada bude više a nekada manje snega.
„Ako se uzmu podaci za Beograd za 130 godina, broj dana sa snežnim pokrivačem, visina snežnog pokrivača je u opadanju, ali ako se matematički i statistički obradi, onda se vidi da to nije značajna promena. Što bi značilo da u narednih 30-40 godina mogu da budu blagi porasti tih karakteristika. Sve to su male promene koje ne možemo da nazovemo klimatskim promenama“, istakao je Todorović.
Meteorolog je podsetio da smo 10-11 godina imali blage zime, ali da su se 2012. godine u februaru zaledili i Sava i Dunav, što se povremeno javlja, u pet ili u 10 godina.
„Građani kad se sećaju, oni se uvek vezuju za neki ekstrem ili kad je bilo suviše toplo ili suviše hladno. I 2017. se Dunav zaledio. Priroda je neuhvatljiva, smenjivaće se tople i hladne zime, doći će neka zima kada je sneg do kolena“, napomenuo je Todorović.
Kaže da u prirodi postoji zakonitost da, ako je u jednom delu godine natprosečno toplo, onda sledi period hladnog vremena ili posle suše slede padavine, tako da su i ove kiše nadoknada za sušno leto, tako je i sa temperaturama, ali u roku od mesec dana je nemoguće prognozirati.
Todorović napominje da u našim krajevima tokom zime češće pada kiša nego sneg.
„Ne nazire se neka značajna promena da bi bilo neko jako zahlađenje, da padne sneg kao kompenzacija za ovaj topliji deo. To je nemoguće tvrditi, ali malo je verovatno da se desi jako zahlađenje“, rekao je Todorović, koji nije hteo da se upušta u detaljniju prognozu za mart i april.
Napomenuo je da u većini godina u martu bude poslednji sneg.
„Pre tri godine je bila topla zima. Prvi sneg u Beogradu je pao 27. februara, ali zato je i u aprilu bilo snega. Vremenske oscilacije nisu predvidive u detalje. Kalendar čini svoje. U martu će temperature biti više, počeće voćke da cvetaju a biće mrazeva. Retke su godine da ne bude mraza u martu ili aprilu“, rekao je Todorović.
rts.rs