Tragični događaji od 3. i 4. maja, koji su naglo promenili društvenu i političku paradigmu u Srbiji, pokrenuvši, pored ostalog, lavinu pitanja i problema u sistemu školstva, kao i potrebu za njihovim hitnim rešavanjem, ozbiljnom javnom debatom i sindikalnim učešćem u procesu, očekivano je trebalo da izazovu burne akcije jednog od najvećih i inače najglasnijih organizacija zaposlenih u prosveti – Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS). Međutim, njihova zajednička koordinisana reakcija, koja bi bila adekvatna ozbiljnosti i težini aktuelne krize, izostala je.
Zašto je to tako, pitali smo tačno mesec dana od ubistava u „Ribnikaru“ i Mladenovcu, Vladimira Milisavljevića, predsednika USPRS za Gornji Milanovac. Prema njegovim rečima, nije čitava mreža ovog sindikata zaćutala, naprotiv, već samo najviše rukovodstvo, koje je još ranije, kako ističe, potpalo pod kontrolu vladajućih političkih struja, sa zadatkom da kontroliše i zagasi svaku suštinski važnu borbu protiv katastrofalnog stanja u školstvu, a koja ima kapacitet da ozbiljnije zasmeta vlastima. On je zbog toga najavio svoju kandidaturu za predsednika USPRS, na izborima koji će biti održani 10. juna u Sremskoj Mitrovici.
– Smisao sindikalne borbe je ukrupnjavanje, povezivanje, ujedinjavanje svih koji mogu i žele da osmisle, ubrzaju i realizuju ideje koje dovode do napretka u nekom sistemu. Aktuelno rukovodstvo USPRS već tri godine najmanje, koliko smo mogli da primetimo, čini sve da takvi procesi ne uspeju. Svima koji reaguju zbog toga, nude drugačije programe, žele da znaju šta se dešava, bune se i pale alarm da nam organizacija slabi, otkazuje se bilo kakva podrška iz vrha, ometaju razgovori sa odborima u drugim gradovima, uskraćuje se pristup velikim medijima, čini se sve da se ne pokrenu suštinska pitanja i zadrže na stolu dovoljno dugo. Tako je i u ovom slučaju. Nažalost, obim tragedije početkom maja pokazao je i koliki je zapravo obim problema u USPRS, – rekao je Milisavljević za GMInfo.
Predosetivši još i pre da je na delu instrumentalizacija sindikata u korist vladajućih struktura, koje žele da prikriju dubinu nebrige države za prosvetu i smire kritičke stavove, mnogi su vremenom napuštali USPRS, što je veoma zabrinjavajuće, jer snaga svakog sindikata leži u masovnosti i povezanosti, podsetio je Milisavljević.
Kako je rekao, organizacija danas ima oko devet hiljada članova manje nego pre pet godina. Ovaj trend mora da se zaustavi i članovima vrati poverenje u čelne ljude sindikata, napominje on, a to je moguće najpre promenom rukovodstva, potom načina rada i stvaranjem organizma koji će ponovo biti imun na pokušaje razjedinjavanja i političku trgovinu. Uprkos opstrukcijama, kako ističe, uz podršku svojih kolega odlučio je da se kandiduje na izborima za predsednika USPRS.
– Nemam drugu potrebu osim da se borim; za poštovanje prava, uređen sistem, nezavisne institucije, za nezavisnost sindikalnog aktivizma od partija na vlasti. Tako činim ceo radni vek, pa ću i sada. Nešto što smo stvarali više od dve decenije, ne smemo pustiti da se obesmisli i propadne, – poručio je Milisavljević. – Ne znam kakve su mi šanse u subotu, ali na nama je da kolegama ponudimo izbor. Raduje što je u stvari mnogo više onih koji su nezadovoljni stanjem i žele promene, nego onih koji koče celu stvar; s tim što su ovi drugi mnogo vidljiviji, pa je i privid njihovog angažovanja izraženiji. U vrhu USPRS generalno sve već duže vreme funkcioniše samo kao privid. I to je ono što ljudima najviše smeta. Akcije rukovodstva, reagovanja na poteze vlasti, predlozi, saopštenja, rešenja, navodni bunt, podrška lokalnim organizacijama, samo liče na aktivizam. Sve to dolazi po svršenom činu, prekasno ili preslabo, kad više nema nikakvog ozbiljnog efekta. Možete li mi reći da je u pitanju slučajnost?
Protiv-kandidat Milisavljeviću za mesto prvog čoveka USPR Srbije biće Dobrivoje Marjanović iz Kruševca. Iza oba kandidata stoji dovoljan broj odbora predlagača. I dalje aktuelna predsednica je Jasna Janković, koja je na toj poziciji sada već puna dva mandata, dok treći zaredom po statutu USPRS nije moguć.
„Akcije su zakasnele, neusklađene, parcijalne, periferne i bez logike, ali su usklađene u korist raspada obrazovanja i vaspitanja. Sistem je u krzi. Sindikati su, izgleda, u skladu sa sistemom. I jedni i drugi krune srpsku prosvetu. Jedni nesuvislim delovanjem, drugi nedelovanjem. Sindikat se u poslednjih desetak godina uglavnom bavio članstvom (i članarinom), proganjanjem i targetiranjem, traćenjem vremena i spiskavanjem novca. Ustanimo svi prosvetari i shvatimo da se ničim više ne može opravdati naša letargičnost!“ USPRS G. Milanovac
Okončanje školske godine, određeno za danas, u milanovačkom USPRS smatraju skandaloznim i racionalno neobjašnjivim. Kako se pitaju, ako već nije prekinuta odmah po događajima u „Ribnikaru“, zašto se prekida sada, mesec dana kasnije, a dve sedmice od predviđenog kraja nastave? Ovakav potez, ali i izostanak smislenog objašnjenja, za Milisavljevića predstavlja pokazatelj da je stanje u resornom ministarstvu i upravljačkim strukturama, pa i politici koja itekako utiče na struku, gore nego što se pretpostavljalo.
– Plaši me da ne postoji nikakav plan na državnom nivou, nikakav koncept šta i kako dalje, da se samo bavimo posledicama, i to kako kome padne na pamet, a ne uzrocima u konsultaciji sa strukom. Obrazovni sistem pokazuje zabrinjavajuću nespremnost da se suoči sa izazovima kojih je sve više. Ignorišemo ih. Umožavamo i osnažujemo besmisao. I to ne samo sad, već godinama unazad. Škole informaciju o završetku nastavne godine dobijaju iz dnevne štampe, koja nam daje i „jasno uputstvo” kako možemo zaključiti ocene? Da li je ovo odlika sistema s jasnom vizijom šta je obrazovno-vaspitni rad, šta su institucije? Oprostite, sve to je do te mere neozbiljno, da počinje da dobija i nepristojnu dimenziju, – rekao je Milisavljević.
M.M.GMInfo.rs