Srbija je poslednja u Evropi po reciklaži kućnog otpada, a to je najvećim delom ambalaža koja lako može da se preradi i upotrebi. Međutim, ona se i dalje baca na smetlišta, dok se reciklira manje od jedan odsto. Građani žele da recikliraju kada im se za to obezbede uslovi. Konačno su i kompanije, koje koriste najviše pet ambalaže, pristale da se uključe – još samo da država to i zakonom reguliše.
Dok plastičene flaše trajno zagađuju prirodu, reciklažna industrija uvozi upotrebljenu pet ambalažu.
„Generalno su nam kapaciteti u Srbiji popunjeni 50 odsto. Mimo ‘Grinteka’ imamo još četiri fabrike. Mi radimo sa 50 odsto kapaciteta. Nedostaju nam sirovine, pa deo nadoknađujemo malo iz uvoza, ali opet radimo sa polovičnim kapacitetom“, kaže direktor preduzeća za reciklažu pet boca „Grintek“ Mihail Mateski.
Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, tokom 2021. godine na tržište je plasirano 387 hiljada tona ambalaže. Od 47.200 tona ambalaže od PET plastike, reciklira se manje od četvrtine jer ne postoji sistem sakupljanja.
Dozvolu za upravljanje ambalažnim otpadom ima sedam nacionalnih operatera.
„Staklo se u Srbiji reciklira u vrlo malim količinama koje može da pokrije staklara u Paraćinu, a svo ostalo staklo se izvozi u Hrvatsku ili u Bugarsku. Za papir imamo reciklažna postrojenja, za tetrapak imamo dva reciklažna postrojenja“, objašnjava operaterka za upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom u „Sekopaku“ Violeta Belanović.
U zemljama koje su uvele depozitni sistem, odnosno plaćanje kaucije pri vraćanju ambalaže, plastičnih flaša više nema u rekama.
„Neko očekivanje je da će upravo zbog ciljeva koje direktiva o jednokratnoj plastici propisuje, a tiče se obaveznog učešća reciklata u novim pet bocama, većina evropskih država morati da uvede depozitne sisteme da bi mogla da ispuni ove ciljeve. Depozitni sistem daje najbolje rezultate zato što se ne bazira na ekološkoj svesti građana, građani imaju vrlo jak finansijski motiv da dobiju nazad novac koji su platili za ambalažu“, ističe Kristina Cvejanovi iz mreže za cirkularnu ekonomiju „Grin lup“.
U kompaniji „Koka kola HBC“ kažu da za opciju depozita treba da postoje određeni preduslovi.
„Činjenica jeste da depozit može da bude veoma dobro rešenje za tržište na kome se neka druga prethodna rešenja kao što je IPR sistem nisu pokazala dovoljno efikasnim. Depozit uz određene preduslove – da mora da bude obavezujući za sve, da mora da bude na nacionalnom nivou, da ga vodi industrija“, kaže Tisa Čauđević iz „Koka kole HBC“.
Škotska, na primer, godišnje uštedi 12 miliona evra zahvaljujući depozitnom sistemu. Hrvatska je u poslednjoj deceniji šest puta povećala stopu reciklaže.
„Od kada se uveo depozitni sistem naglo je porasla stopa odvajanja ambalažnog otpada, putem činjenice da svako za PET, za plastičnu bocu, staklenu bocu od alkoholnih pića, sokova, čak i od određenih mlečnih proizvoda dobije određenu naknadu“, rekao je Davor Vić iz preduzeća „Čistoća“ u Zagrebu.
Istraživanje Centra za unapređenje životne sredine pokazuje da 95 odsto građana Srbije podržava uvođenje depozitnog sistema, koji podrazumeva vraćanje ambalaže uz novčanu naknadu.
