Kad profesor ode u penziju, čak se i na društvenim mrežama postavljaju oglasi i traže se studenti završnih godina koji bi predavali u školi. Slabo interesovanje za nastavnička zanimanja, loši upisni rokovi iz godine u godinu, pa su na oglasnim tablama pojedinih fakulteta i ponude za posao, a nastavnici se traže i po društvenim mrežama.
„Tradicionalno čitav avgust, pa i kad počne školska godina, na nedeljnom nivou dobijamo molbe direktora iz škola da postavimo nekakav oglas, da pozovemo naše studente, čak i one koji nisu završili, ali su pri kraju da pokriju nastavu“, kaže prof. dr Nebojša Ikodinović, prodekan za nastavu Matematičkog fakulteta.
Na nekoliko prirodnih fakulteta u junskom roku upisano je manje od deset kandidata koji žele da rade u prosveti. Na Hemijskom fakultetu od 2017. postoje integrisane akademske studije i samo tada je upisano 18 budućih profesora.
„To je bilo samo tada i nikad više, brojevi su odmah postali jednocifreni, da bi ove godine bili četiri, što znači da smo mi sa stanovišta jedne visokoobrazovne ustanove, ustvari promašili, imamo čitav jedan studijski program koji je postao neinteresantan“, kaže prof. dr Rada Baošić sa Hemijskog fakulteta.
„Opšta fizika namenjena obrazovanju studenata koji će da rade u nastavi, na tom smeru naročito imamo smanjen broj studenata, u junskom upisnom roku upisali smo samo jednog studenta“, navodi dr Zorica Popović, prodekan za nastavu Fizičkog fakulteta.
Na nepopularnost nastavničke profesije uticale su zarade, ograničenje zapošljavanja u javnom sektoru, urušen položaj nastavnika u društvu.
„Plate male za veliki trud“
„Plate su isuviše male za toliki trud, ipak nije lako završiti naš fakultet, sistematski je kroz zakone uništavan autoritet profesora, što znači da svi imaju veća prava nego profesori, što je nedopustivo“, kaže prof. dr Zoran Rakić, dekan Matematičkog fakulteta.
„To treba sistemski da se reši, jednostavno i taj materijalni položaj da bude na jednom drugačijem nivou, da nastavnik bude kao što je nekada bio, ali da ima to poštovanje i učenika i roditelja“, ističe prof. dr Danica Šantić, prodekan za nastavu Geografskog fakulteta.
Na Katedri za srpski jezik na Filološkom fakultetu kažu da u toku godine dobiju svega nekoliko zahteva da pozovu studente da predaju u školi, najčešće na zameni.
„Kada neka škola uputi dopis katedri za srpski jezik i traži preporuku, mi ih preporučujemo isključivo na osnovu uspeha koji su postigli na studijama, trudimo se da u sve škole pošaljemo naše najbolje studente“, kaže dr Vesna Nikolić sa Katedre za srpski jezik, Filološkog fakulteta.
Škole traže nastavnike i na nekoliko nedelja
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Beogradu najmanje ima profesora matematike, hemije, biologije, istorije i fizike. Škole traže nastavnike i na kraći period, za nekoliko nedelja, čak i dana…
„Na sve potrebe škola mi odmah reagujemo, informišemo sva lica koja ispunjavaju njihove uslove i onda dalje oni kontaktiraju školu, stupe u kontakt sa školom, znači ukoliko ih ima na evidenciji, mi ih sve informišemo i upućujemo u školu“, kaže Dušica Lukić iz Nacionalne službe za zapošljavanje.
Očekuje se da ove godine nijedan fakultet koji ima nastavničke smerove neće popuniti budžetska mesta. Nije za utehu, ali situacija je slična i u zemljama u okruženju. Nastavnici, naročito matematike, nedostaju i u Hrvatskoj i Crnoj Gori.
Izvor: RTS
