Na Gradskom trgu u Čačku danas je održan skup prosvetnih radnika iz cele Srbije. Veliki broj prosvetara je do Čačka pešačio iz Niša, Trstenika, Kraljeva, Kragujevca, Gornjeg Milanovca, Požege, Beograda, Užica…
Profesori čačanske Gimnazije su uz pomoć kolega i građana organizovali posluženje u prostorijama svoje škole za sve goste.
Ideja je da se ovaj protest održi baš u Čačku je potekla od toga što su čačaski i užički profesori najistrajniji u borbi za dostojanstvo profesije.
– Prosvetni radnici, studenti, učenici, roditelji i svi koji se, kao i mi, borite za pravednije i bolje društvo. Bilo da ste do Čačka pešačili ili da ste na ovaj skup stigli prevozom, dobro došli u grad, čiju su istoriju podno Jelice i Kablara stvarali Tanasko Rrajić, svestan da će poginuti kraj trešnjevog topa na brdu Ljubiću i Stepa Stepanović, koji je i u smrt otišao kao u jednu od brojnih bitaka, uz poslednji dah šapćući bojni poklič – Polazite napred. Kako god, tiho izrečene, sigurna sam da su nam i te reči bile nasledstvo i zavet da u ulici Župana Stracimira sačuvamo jednu od najstarije tri srpske škole. Ne bez razloga, ovenčana Ordenom Sv. Save I. reda i baš za vreme aktuelne vlasti Karađorđevom zvezdom, od 1837. do ovog 6. marta Gimnazija Čačak je među mnogima iznedrila velikog srpskog filozofa Božu Kneževića. Grandiozne slikare, poput Risima i Tikala, kao i Nadeždu Petrović, jednu od prvih srpskih sestara. Pod njenim su krovom stihove pisali i Brana Petrović ili Dis, čiji „Naši dani“ nisu tek puka satira, već gorka istina koju živimo, svakodnevno svedočeći da su se nanovo na visoko podigli tereni, jar nam se pamet kroz vekove na izbore toči, dok se partijaši samo proglašavaju za slavne, od nas očekujući da pasivno posmatramo kako se kaljaju sve vrline i poštenje. Ne jedina, ali velika nevolja je i to što su se mnogi od bića sopstvenog naroda odrodili i zaboravili da bi Srbin mnogo šta mogao da podnese, ali ne i da mu dotaknete u osećanje pravde – rekla je na početku skupa profesorka Gimnazije Ana Ranđić.
– Zato, što je, kako su i sami kazali, mnogima delovalo da su studenti letargični i nezainteresovani i utoliko pre mi se našim studentima, maturantima i svom omladinom ponosimo i potpisujemo svaku reč njihovog Studentskog edikta. Utoliko pre što je srpska prosveta svetosavska, a svaki njihov korak upisan na Savinu stazu. Zato i vas, dragi i dobri srpski domaćini, koji primete da će zbog našeg protesta deca izgubiti godinu ili, kako čujemo da kažete, deca trpeti pozivamo da ne skrenete sa puta i da se setite da Sveti Sava, kao i svi naši svetitelji, nije tek ime povodom kog se o slavi jednom godišnje okupljamo, već onog koji nas je primerom učio. Jer naš se Sveti Sava odrekao carske krune i porfire, u nadi da će nam biti bolje. Na tu nas istinu, deca podsećaju.
– Koracima koje prave, oni nas zauvek pominju da nije tek školska jedinica lekcija o Sretenjskom ustavu, naprotiv, još na Sretenje 1835. godine Srbija je proglašena kneževinom u koje je svima zagarantovan princip jednakosti pred zakonom i sudom. Trebalo bi da je Sretenjski ustav garant da niko ne može biti kažnjen izvan zakona i da rob postaje slobodan čim stupi na tle Srbije. Da se dešavalo drugačije, da se dešavalo drugačije ne moram da naglasim, jer svi znamo refren iz Balaševićeve pesme o bagrenju. Ukratko, puklo nam je pred očima, pa ne damo naš jedini dom. Nije tek onako, već je zarad svih naših bagremovih šuma i starih srpskih hrastova, zarad devastiranih fabrika i dece o koje roditelji nisu kako valja prinuli i mnogih drugih nepravdi – rekla je Ana Ranđić.
Nastavnik geografije Dušan Bojanić koji je pešačio od Niša do Čačka potpuno sam, zahvalio se svima na podršci uz reči: „Moramo izdržati. Ne predajte se. Očekuje nas velika borba 15. marta kada moramo jedni drugima reči ‘protiv mafije, protiv fašista, protiv onih koji uništavaju i prave od države svoje lično poselo. Nećemo dopustiti i ne izlazimo iz Beograda 15. marta dok bandu ne izbacimo napolje.”
Izvor: Cemaforum/Ozon press
