Od naredne školske godine odeljenja u osnovnim i srednjim školama imaće najviše po 28 učenika. Ove izmene zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju usvojene su prošle godine, ali stupaju na snagu od školske 2024/25. godine i odnose se na odeljenja prvog razreda.
Prema sadašnjim propisima odeljenja broje do 30 učenika, dok Zakon o osnovnom obrazovanju predviđa da izuzetno, odeljenje istog razreda u osnovnoj školi može da ima do 33 učenika, uz saglasnost Ministarstva prosvete.
Novim propisima broj učenika je smanjen za dva, a u osnovnim školama izuzetno, odeljenje istog razreda može da ima do 31 učenika, takođe uz saglasnost prosvetne vlasti.
U Zakonu o osnovnom obrazovanju je, međutim, ostala odredba po kojoj broj učenika u grupi koja može da se formira na nivou razreda za nastavu izbornih programa i slobodnih nastavnih aktivnosti ima najmanje 15, a najviše do 30 učenika. Pravnici sa kojima smo razgovarali veruju da je Ministarstvo zaboravilo da promeni ovaj stav.
Kako će se promena broja učenika po odeljenju odraziti na predstojeći upis u srednje škole i koliko će biti smanjen broj mesta za upis u prvi razred do objavljivanja ovog teksta nisu nam odgovorili iz Ministarstva prosvete.
– Roditelji malih maturanata i mali maturanti sa velikom pažnjom treba da prime ovu informaciju jer će u prosečnoj beogradskoj gimnaziji upisani broj učenika za sledeću školsku godinu biti manji za oko 20, što će neminovno uticati da se podigne lestvica upisnog praga. Prilikom sastavljanja lista želja, oni moraju imati u vidu da su gimnazije, a verovatno i druge škole, zadržale istu strukturu odeljenja, odnosno nije povećan broj odeljenja, a smanjuje se broj upisanih učenika – kaže za Danas Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.
On veruje da smanjenje broja đaka na 28 po odeljenju dovesti do većih promena osim ako se na to ne gleda kao na prvi korak u procesu smanjivanja broja učenika do 24, odnosno 25 u nekom doglednom periodu, što bi, smatra Markov, bio optimalan broj za jedno odeljenje.
– Tamo gde se i do sada prećutno kršio zakon, poput pojedinih beogradskih gimnazija koje imaju i do 33, 34 učenika u odeljenju, to će se nastaviti i nakon ove promene, kao što će se i u onim školama koje imaju problema sa malim brojem upisanih učenika, kao i do sada tolerisati ako broj đaka po odeljenju bude nešto manji od predviđenog. Kada je reč o broju učenika, iz perspektive gimnazijskih nastavnika stvara se utisak da su odeljenja pretrpana đacima, što u većini osnovnih i stručnih škola nije slučaj, tako da bar kada je reč o nastavničkom fondu časova, nastavnike osnovnih i stručnih škola često više zanima koji je donji prag za formiranje odeljenja nego maksimalan broj učenika – komentariše Markov.
Nadležni obrazlažu da je smanjivanje broja đaka po odeljenju predloženo u sklopu mera za borbu protiv vršnjačkog nasilja, dok predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić podseća da je ograničavanje broja učenika na maksimalno 24 zahtev koji su sindikati iznosili dugo vremena.
– Mi smo to tražili zbog lakšeg obrazovno-vaspitnog rada, kako bi nastavnici imali vremena da posvete više pažnje svakom učeniku, ali je odgovor Ministarstva bio da nema dovoljno prostora za nova odeljenja. Ovo je neka vrsta ustupka da ih bude do 28 u odeljenju i ne bi trebalo da se zbog toga pojavi višak normi. Ako bi se usvojio naš zahtev da se taj broj limitira na 24 to bi zahtevalo uvođenje novih ljudi u sistem – kaže Ilić.
Predstavnici Ministarstva prosvete ranije su izneli podatak da svega 1,1 odsto škola ima 30 i više učenika.
Prema podacima koje su predstavnici Vlade izneli prilikom predstavljanja Jedinstvenog informacionog sistema prosvete (JISP), u osnovnim školama u Srbiji ima ukupno 28.089 odeljenja, od čega 23,5 odsto ima ispod 10 učenika, a 0,01 broji iznad 30 đaka.
U srednjem obrazovanju ima 12.448 odeljenja, a u svega jedan odsto odeljenja ima više od 30 učenika.
Izvor: Danas
