Đaci iz Srbije pokazali su manju funkcionalnu pismenost od proseka vršnjaka na PISA testiranju 2022. godine koje je obuhvatilo 80 zemalja. To više nije iznenađenje, jer su rezultati slični u poslednjih 10 godina. Slovenija i Hrvatska su, kada je reč o regionu, bolje. Gore od Srbije su Severna Makedonija i Crna Gora.
Istraživanje je pokazalo da je najmanje učenika koji ne dostižu nivo funkcionalne pismenosti među gimnazijalcima – takvih je oko 16 odsto iz matematike i 11 odsto iz čitanja. Slede četvorogodišnje stručne škole (od 38 do 72 odsto iz matematike i od 24 do 64 odsto iz čitanja) i, konačno, tu su trogodišnje stručne škole u kojima u proseku između 79 i čak 95 odsto dece ne dostiže ni osnovni nivo pismenosti u oba pomenuta domena.
U čitanju, 24 odsto učenika medicinskih škola nije dostiglo nivo funkcionalne pismenosti, a 87 odsto đaka koji pohađaju trogodišnje poljoprivredne programe.
Dok PISA test govori o obrazovnom sistemu, stiglo je i istraživanje Instituta „Batut“.
„Većina dece je danas izložena nasilju u njihovim vršnjačkim grupama, normalno je da se vređaju, da se ismevaju, čak je i zabavno postalo da deca izazivaju patnju i tugu kod druge dece. Imamo deo društva u kom živimo, koji ima visok stepen nasilja, što kroz medije, što kroz javni život, što kroz okruženje u kojem se deca kreću. Treća dimenzija u kojoj deca žive je digitalni svet koji apsolutno nema nikakvu cenzuru“, kaže za N1 specijalni edukator Ljljana Marković.
Istraživanje je pokazalo da je trećina učenika učestvovala u tuči bar jednom tokom godine, agresivno ponašanje je u odnosu na 2018. godinu poraslo među devojčicama, najčešće prema vršnjakinjama. Nervozu je jednom nedeljno osećalo skoro 40 đaka, a svaki treći bio je razdražljv.
„Nemate više specijalizovana savetovališta za decu i adolescente. Razvojna savetovališta postoje u domovima zdravlja, ali to je skromnih resursa, kada bi im se svi roditelji koji imaju potrebu obratili, ne bi došli na red ni za šest meseci. Država mora da reaguje, tako što će da da pojača stručne radnike u školi, da pridruži psihologu i pedagogu i specijalnog pedagoga, i da razvija sisteme podrške školi“, navodi sagovornica N1.
Životne navike učenika
Đaci najviše slobodnog vremena provode koristeći internet, a svaki 11. koristi društvene mreže više od sedam sati dnevno.
Svaki drugi povremeno pije, svaki peti se povremeno opija. Sedam odsto pije alkohol redovno.
Povećao se broj pušača među osnovcima, a smanjen je među srednjoškolcima u odnosu na 2018. godinu. Svaki deseti učenik puši, pokazalo je novo istraživanje.
Bez promena više od 20 godina
Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija kaže za Newsnight da PISA istraživanja rade ozbiljni ljudi, i da možemo verovati rezultatima.
„PISA testiranje radi se u čitavom svetu i na to istraživanje treba da gledamo kao na priliku da markiramo probleme, i da radimo na popravljanju. Ali problem je što mi ne radimo na tome. Suštinski se nije ništa od 2002. godine, otkad smo uključeni, nije promenilo, do danas. Ubeđen sam da ćemo isto ovo pričati, i kada bude završen i sledeći ciklus testiranja. Da, ovo su apsolutno trendovi i pojave koji su karakteristični za srpske škole“, navodi Markov.
Bivši ministar prosvete Srđan Verbić kaže za N1 da sada imamo nacionalni izveštaj koji je pohvalio jer je sadržajan, ali i medije, jer sada o tome žele da izveštavaju.
„Što se tiče rezultata, mislim da ne treba da budemo iznenađeni, ili na neki način razočarani. Prvo, ne treba da imamo nerealna očekivanja od našeg obrazovnog sistema. Po bruto domaćem proizvodu smo na 76. mestu. Kako onda možemo da kažemo da je 40. mesto u obrazovanju loše? Nije. Loše je to što ništa nismo uradili 20 godina, ali ima i dobrih stvari. Ima dosta toga čime bismo mogli da se pohvalimo. Pravednost našeg sistema nije ništa lošija, atmosfera u školi… bez obzira na to koliko ima nasilja, ono nije lošije nego što je na drugim mestima“, kaže Verbić.
Markov navodi da je Srbija za 16 godina promenila sedam ministara prosvete, što pokazuje da nam nedostaje kontinuitet.
„Svaki novi ministar dođe sa novom idejom. Možda su mogli da promene nešto, ali problem je što im je vek trajanja bio kratak. Ni četiri godine nisu dovoljne da se nešto promeni. Zato se rade strategije na deset godina. Prvo kao društvo treba da vidimo kakvog učenika želimo, kakvu školu, i šta želimo da postignemo sa svršenim srednjoškolcima. Da li da ih šaljemo u privredu, da se zapošljavaju kroz dualno obrazovanje, ili želimo da povećamo broj fakultetski obrazovnih ljudi“, navodi on.
Kako dodaje, ideja prethodne strategije je bila da se poveća broj gimnazijalaca, odnosno budućih studenata.
„Gimnazije smo poveli ka stručnim školama, ispalo je da imamo mnogo talentovane dece, uveli smo IT odeljenja, biološko-hemijska, istorijska… Ispostavilo se da smo užasno talentovana nacija. Ali, kada sednemo i uporedimo se sa drugima, to ne bude baš tako“, ističe.
Strahoviti pritisci nad nastavnicima
Markov dodaje da su nastavnici pod strahovitim pritiscima, i od strane roditelja, i od ljudi iz lokalnih zajednica.
„Prosečno, učenici koji ponavljaju je osam posto, kod nas tek preko jedan posto učenika ponavlja razred. Velika je propusnost učenika koji ne postignu predviđene rezultate, i tako ulazimo u začaran krug, jer oni ne mogu ni na narednom koraku da pokažu neke rezultate. Tu često imamo ozbiljan problem. Stalno se vraćamo na početak“, ističe sagovornik N1.
Bivši ministar kaže da je PISA test kao lekarski nalaz – pokaže šta ne valja.
„Postoje preporuke šta treba da se uradi. Samo je pitanje da li u konkretnoj zemlji može da se uradi. Prvo, da li imamo ljudski kapacitet, da li imamo političke volje, novca, da li nastavnički kadar može da iznese takvu promenu. Treba da napravimo naš način kako da se to uradi. Mnoge od tih stvari znamo već 30 godina, ali ne umemo ili ne znamo da ih promenimo. Uvek ima stvari koje su relativno jednostavne, i u ovom trenutku mnogo znače. U ovom PISA testu vidimo da naši učenici imaju ozbiljan problem sa mobilnim telefonima. Ovde 40 odsto kaže da ne sluša nastavnike, i provodi vreme na mobilnom telefonu. Ako nismo u stanju da izvedemo veliku promenu, hajde bar da sklonimo telefone dok traje čas“, kaže Verbić.
Ozbiljan problem sa kadrom
Predsednik Foruma beogradskih gimnazija mišljenja je da su nastavnici i škola ostali u šezdesetim i sedamdesetim godinama.
„Ostali smo na tom nivou da nastavnik predaje gradivo, dok učenici danas zahtevaju nešto drugačiji pristup. Za to nastavnika treba edukovati. Drugi problem je negativna selekcija, problem što u nastavi sve više nedostaje kvalitetnih nastavnika. Taj problem će postati sve izraženiji jer mladi ne vide svoju budućnost u prosveti“, ističe on.
Verbić dodaje da PISA test meri kompetencije ne samo učenika, već i nastavnika.
„Imamo ozbiljan problem sa kadrom. Ne možemo da nađemo kvalitetnog nastavnika matematike, informatike, i o tome se intenzivno priča dve, tri godine. PISA test ima jedan interesantnan nalaz. Pitali su direktore škola da li im nedostaje kadar. Mnoge zemlje su rekle naravno da im nedostaje, a mi smo na dnu te lestvice, jer naši direktori kažu ne, kod nas je sve u redu, nemamo nikakvih problema sa kadrom. To nam govori da direktori škola nisu kompetentni, neće da kažu da imaju problem. Više su poricali jedino direktori u Bugarskoj“, objašnjava sagovornik N1.
Deca se uče da „hvataju krivine“
Prema mišljenju bivšeg ministra, roditelji se raspravljaju o tome da li njihovo dete zna dovoljno dobro za neku ocenu, ali njima tu nije mesto.
„Pogotovo ne da se mešaju, na taj način da to bude neka vrsta nasilja, pretnje, neprijatni razgovori. To evidentno jeste problem, roditelji bi trebalo što manje da prilaze školi“, ističe Verbić.
Markov navodi da svi mi treba da vidimo šta hoćemo, gde nam je i na kom mestu škola.
„Postajemo sve svesniji kao društvo da škola nije nikakva garancija da će dete, odnosno svršeni student, moći da se zaposli bez problema, da će moći da ostane u ovoj državi da živi normalno. Deca se od malena uče da „hvataju krivine“. Njihova motivacija je jako niska, i svi smo odgovorni za to – i roditelji, i nastavnici, i naravno, oni koji su kompetentni da o tome odlučuju“, poručuje Markov.
Izvor: N1
