Procene su da dnevno 700.000 predatora vreba decu s interneta. Kako ih zaštititi – strožim kaznama ili boljom prevencijom, bila je tema okruglog stola „Zajedno za bezbedniji internet-pravni okvir i izazovi u sprečavanju seksualne eksploatacije dece i mladih na internetu“.
Lukavost i upornost predatora nema granice. Deca svojom naivnošću i neiskustvom lako upadaju u njihovu zamku.
„Nijedan pedofil u većini slučajeva ne izvrši tek tako čin seksualnog zlostavljanja dece. Prvo je to razgledanje nekog pornografskog materijala, korišćenje interneta da se stupi u kontakt sa decom, vrbovanje žrtava preko intetrneta, prikazivanje deci tog pornografskog materijala“, kaže Maja Atanasković iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu.
Iz tog lanca, dete samo teško izlazi. Čak i kada se predatoru uđe u trag, tvrde upućeni, put do pravde je dug, a kazne male.
„Često su sudski procesi predugi i ono što ja mogu reći, kada pričamo o sajber kriminalu, kazne se dodeljuju na nekom zakonskom minimumu. Jako je bitno da od Odeljenja za visokotehnološki kriminal u policiji do samog sudije svi znaju svoj zadatak i da pokušaju da ga urade što je bolje moguće“, kaže Igor Jurić, direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu.
U Advokatskoj komori Beograda voljni su da pruže besplatnu pravnu pomoć porodicama, ali nisu sigurni da bi se uvođenjem strožih kazni stalo na put predatorima sa interneta.
„Nije problem zakonske regulative. Kazne, lako ćemo se mi dogovoriti, odnosno zakonodavac da misli da kazne treba da budu veće ili manje, ali je pitanje da li će to rešiti problem, da li će to otkloniti uzrok. Ja sam skeptičan da kazne, velike kazne mogu nekome da izmeni svest“, kaže advokat Momčilo Bulatović, predsednik Advokatske Komore Beograda.
Sudije, na koje javnost upire prstom kada smatra da je kazna suviše blaga, poručuju da je krivično pravo poslednja odbrana društva od kriminala.
„Mnogo veći značaj ima prevencija i edukacija. Problem prevencije i edukacije je u tome što su oni bitno skuplji od samog sankcionisanja i onda često imate u javnosti komentare kako je neka kazna blaga ili stroga, a suštinski to ne vodi nečemu što je cilj krivičnog prava, krajnji cilj a to je sa društvenog aspekta upravo smanjenje stope kriminaliteta“, kaže Aleksandar Trešnjev, sudija Višeg suda u Beogradu.
Propisana kazna za krivično delo pribavljanje i prikazivanja sadržaja u kojem se maloletnici iskorišćavaju u poronografske svrhe je do tri godine zatvora.
rts.rs
