Obraćanje javnosti nastavnika u obustavi nastave uputila je Asocijacija prosvetnih radnika Gornjeg Milanovca. Saopštenje prenosimo u celosti.
„Poštovani,
Iza nas su četiri nedelje obustave nastave u borbi za pravednije i bezbednije društvo. Ova borba je za nas i teška, ali i lekovita. Ma koliko ova borba nekome delovala bezizgledno i beznadežno, verujte da je to samo privid kojim vas uporno zasipaju putem medija i na druge načine.
Znamo, i te kako, šta znači redovno obrazovanje i koja su prava učenika. Znamo i koja je naša uloga u društvu i koje su naše odgovornosti. Ovde nije reč o politizaciji škole. Iako smo u ovome iz dubokih ubeđenja, naravno da smo svesni da ova naša borba ne može trajati u nedogled.
Ali, sada se događa bitka u kojoj vidimo mogućnost da nešto promenimo nabolje. Doskora nije bilo ni tračka nade. Stoga očekujemo i vašu podršku i razumevanje.
Treba pogledati i malo dalje od onoga što nam se nudi kao bliže i lakše rešenje. Pogledajmo u budućnost naše dece. Da li nam je u interesu da živimo u zemlji iz koje svake godine odlaze najbolji i najtalentovaniji? Da li smo svesni koliko je u učionicama manje dece? Zašto smo to dozvolili?
Godinama unazad pokušavali smo polusatnim štrajkom da skrenemo pažnju Ministarstvu prosvete na brojne probleme u školstvu. Naši zahtevi i pokušaji da se nešto promeni u interesu učenika, roditelja, ali i nastavnika, ostali su samo mrtvo slovo na prapiru i neispunjeni dogovori. Nasuprot tome, usledilo je gomilanje problema koji su nas doveli u ovakvu poziciju – da budemo puki izvršioci nagomilanih programa i nerealnih projekata. Nedelotvornost polusatnog štrajka primorala nas je na obustavu nastave. Dogodilo se da su negde usput i studenti krenuli u svoje bitke. Putevi su nam se ukrstili. Na tom putu, srećom, nismo usamljeni, uz nas su i mnogi nezadovoljni građani ove zemlje.
Bilo je i ranije ovakvih situacija. Deca su ostajala bez redovne nastave, ne zato što je to bila naša volja, već zato što su okolnosi bile takve.
Nezamislivo je da postoje pojedinci koji našu borbu prikazuju kao nerad, neodgovornost, politizaciju… Zar bismo bili bolji kada bismo na sve ovo što se dešava ostali nemi i gluvi? Ponosni smo što u ovoj borbi u prvim redovima stoje ljudi koji ne zatvaraju oči pred nepravdom i tavorenjem.
Nije nam u interesu da čekamo – želimo promene! Želimo da se vratimo u učionice sa saznanjem da smo nešto pokrenuli i da smo učinili sve što je u našoj moći. Svojim primerom treba da pokažemo deci da se ne treba plašiti i ćutati pred nepravdom.
U želji da što pre pregrmimo ove teške dane, budimo zajedno na ovom putu – trnovitom, ali ispravnom. Potrebna nam je sloga više nego ikada!
Do ispunjenja zahteva!“
S poštovanjem, Asocijacija prosvetnih radnika Gornjeg Milanovca